Emeše Černik je ćerka slikara, grafičara, vizuelnog pesnika Atile i spisateljice, kritičarke, istoričarke književnosti, pedagoškinje Eržebet Juhas. Rođena je 1972. godine u Novom Sadu, u Jugoslaviji.

Kao osnovac dobija pokrajinsku nagradu i priznanje za sva tri svoja animirana filma, a povodom toga 1985. godine učestvuje na 25. Jugoslovenskom filmskom festivalu u Šibeniku. Završila je smer grafičkog dizajna u srednjoj stručnoj školi Bogdan Šuput u Novom Sadu 1991. godine. Jedan poen joj je falio na prijemnom ispitu za Mađarsku školu primenjenih umetnosti u Budimpešti, te je nastavila da pohađa pripremni kurs u nadi da će sledeći put biti primljena. Zbog novog neuspeha na prijemnom ispitu i mentaliteta Budimpešte koji joj je bio stran, razočarana se vraća u Jugoslaviju koja je tada bila opterećena ratom. Pored samostalne umetničke delatnosti, radi kao grafički dizajner u dnevnom listu Magyar Szó, a takođe izrađuje ilustracije za dečje časopise Mézeskalács i Jó Pajtás. Godine 1993. primljena je na Akademiju likovnih umetnosti u Novom Sadu.

Bolest koja je lagano potčinjavala je oslabila njenu povezanost sa životom; prekide studije, a zatim se 2001. godine, u 29. godini, oprašta od svih nas.

Sećamo je se na TAKT-u, njenim performansima u Gradskom muzeju u Senti, odnosno njene izložbe u legendarnoj kultnoj Garudi u Novom Sadu.

Delu i liku Emeše Černik odajemo počast posthumnom izložbom u galeriji Kulturne zone u Novom Kneževcu, kao i istovremenim izdanjem umetničkog toma koji potpisuje Atila Černik.