Otvaranje izložbe fotografija Žofije Serda „Gozba“ biće upriličeno u subotu 25. januara u Kulturnoj zoni. Početak programa zakazan je za 18 časova, a na otvaranju učestvuju Petra Bakoš (misli), Viktoria Kurina Udovičić (pesma) i Arpad Serda (klavir, pesma).

Toliko pišem za druge o drugima, da mi ne ostaje vremena da pišem o sebi za sebe. Drugima postavljam toliko pitanja, da sebi zaboravim da odgovorim. Mislim da zato fotografišem. I da sačuvam. Da sačuvam na drugačiji način. Vizuelni dnevnik. Ogledalo. Pleženje instagramerima koji jelo slikaju pre nego što ga pojedu, ali i sebi- pošto nekad i sama to radim. Ali ako to i uradim, ne želim da se mešam, neka slučajnost i život naprave kompoziciju. Tako ove fotografije mogu da se nazovu dokumentarističkom mrtvom prirodom.
Svet oko nas je upravo takav kakvim ga fotografišemo. Moj vibrira, šaren je, pun života i ljudi. Važne su mi boje, ljudi, šareni ljudi i ljudske nijanse.
Stvari me zanimaju takve kakve jesu, ali time što nešto fotografišem baš tad, učinim ih interesantnim i drugima.
Mala pobuna… Ženi je mesto pored varjače. Jel se računa ako fotografišem varjaču?
Mala „obožavam da jedem” motivacija. Bilo da je u pitanju sir, knjiga, pozorište. Felini je rekao da ne treba verovati ženi koja ne voli da jede. Meni se može verovati.
Sto govori o tebi isto toliko koliko i tvoja odeća, tvoj dom, tvoje rečenice ili tvoji prijatelji.
Kada sam bila jako mlada, vodila sam dnevnik u koji sam detaljno beležila gde, sa kim i šta sam jela datog dana, sa posebnim osvrtom na opis jela i tačne mere: dva parčeta hleba sa pekmezom, tri keksa za užinu kod komšinice, a posle još jedna gumena bombona u obliku žabe iz fioke, potajice.
Umerenost. Ima li je? Valjalo bi. Dok u međuvremenu sve smažemo. Trošimo bez mere.
Čovek seda za sto samo sa onima koje voli, sa koji ma se dobro oseća. Bilo da je to pijuckanje vina u četvrtak uveče, rođendan ili daća. Izvolite sesti, prijatno.

Žofia Serda je fotografkinja, novinarka, urednica kulturne kolumne u nedeljniku Hét Nap. Rođena je 1985. odine u Bečeju, završila je komunikologiju na univerzitetu u Segedinu. Živi u Subotici, ali je jela i pila za stolovima širom sveta. U pozorište je zakoračila pre dvadeset godina, i od tada iz njega ne izlazi. Ilustratorka je dve knjige Izdavačke kuće Forum. Nezamenljiva je članica grupe organizatora Malomfesztivál-a. Reformatorka zajednice. Voli da se igra i da pleše, ne može dugo da izdrži bez mora. Imala je samostalne i grupne izložbe, između ostalog i u Budimpešti, Kanjiži, Bečeju, Komaromu.