Da li možete da se setite momenta kada ste se prvi put osetili loše zbog reči koje su vam uputili vaši drugari iz razreda ili zbog nekog njihovog postupka koji vas je povredio? Da li je to, možda, bilo na velikom odmoru, kada su te jednog dana drugari izbacili iz ekipe sa mali fudbal, bez objašnjenja? Ili na proslavi rođendana, kada si primetila kako se jedna grupica devojčica došaptava, pokazuje prstom u tvom pravcu i podrugljivo se smeje? Osećaj sigurno nije bio prijatan, ali ste ga kroz nekoliko dana zaboravili i nastavili sa druženjem. Međutim, ono što ni vi, a ni osobe koje su se tako ponele prema vama, tada verovatno niste znali, jeste da je ovo ponašanje jedan od oblika vršnjačkog nasilja.

Ako bismo sličnu situaciju prebacili u svet digitalnog, pa su te, recimo, umesto iz ekipe za igranje fudbala na velikom odmoru, bez prethodnog objašnjenja izbacili iz zajedničke Vajber grupe; ili umesto ismevanja i ogovaranja na rođendanskoj žurci, krišom te fotografisali i sliku stavili na društvene mreže, gde su potom pisali ružne komentare – reč je o digitalnom nasilju. Zbog ovakvih i sličnih situacija, koje neminovno mogu da naškode tvom mentalnom zdravlju u manjoj ili većoj meri, važno je edukovati se o prevenciji digitalnog nasilja i bezbednosti na internetu.

foto: unsplash.com

Slanje uvredljivih poruka i izbacivanje iz Vajber grupe najčešći oblici digitalnog nasilja

Prvi oblici digitalnog nasilja opaženi su već u petom razredu osnovne škole i tada su i najučestaliji, podaci su ankete koja je sprovedena među učenicima osnovnih škola i njihovih roditelja za potrebe projekta „Bezbednost na internetu – prevencija i edukacija”. Kako je rečeno na okruglom stolu koji je organizovan povodom prestavljanja projekta, sredinom ove godine distribuiran je upitnik, koji je kreiran u saradnji s pedagoškinjama. Deca uzrasta od petog do osmog razreda, kao i njihovi roditelji, popunjavali su upitnik nezavisno jedni od drugih. Upitnik je kreiran s ciljem utvrđivanja činjeničnog stanja u oblasti digitalnog nasilja na teritoriji Vojvodine. U istraživanju je učestvovalo nešto više od pet i po hiljada dece i sedam hiljada roditelja.

–Prema iskustvu i učenika i roditelja, najčešći oblici nasilja koje mladi doživljavaju na internetu jesu izbacivanje iz Vajber grupa, slanje uznemirujućih ili uvredljivih poruka putem mobilnog telefona i uznemiravanje na društvenim mrežama. Istraživanje je pokazalo da se nasilje na internetu najčešće događa u petom razredu, prema iskustvu učenika, odnosno u osmom razredu, prema iskustvu roditelja, objasnila je Daliborka Purić, ekspertkinja za statističku obradu podataka.

Edukacija je ključ prevencije

Projekat se realizuje u saradnji s Pedagoškim zavodom Vojvodine i Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Realizacija projekta započeta je početkom godine, s ciljem edukacije nastavnika i učenika kako bi prepoznali nasilje na internetu i kako bi blagovremeno reagovali i sprečili njegov nastanak.

–Ovaj projekat smo pokrenuli kako bi se svi učesnici vaspitno-obrazovnog procesa upoznali sa opasnostima i aspektima elektronskog nasilja u svetu društvenih mreža i elektronskih medija. Sasvim ravnopravno, o tome treba da znaju deca, učenici, roditelji i staratelji, zaposleni u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, kao i oni koji rade u nadležnim državnim institucijama. Projekat je, dakle, širokopojasan budući da mora da pobudi i mobiliše svest što većeg kruga ljudi o potrebi da se spreči elektronsko nasilje u osnovnim i srednjim školama, izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar Žolt Sakalaš.

foto: unsplash.com

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Anamarija Viček ovom prilikom napomenula je da digitalno nasilje nije izolovan problem, te da pored toga što decu od ranog uzrasta treba učiti da prepoznaju oblike nasilja, pažnju treba posvetiti i edukaciji nastavnika i roditelja.

–Izuzetno je važno da zajedno poradimo na razvoju kompetencija nastavnika. Ono što, takođe, može da nam pomogne jeste rad s porodicama, koje predstavljaju jednu celinu društva u kojima se dešava razvoj i odgoj deteta. Naš cilj jeste da ubuduće radimo intenzivnije i s porodicama. Ona je ovom prilikom istakla i neke od onlajn platformi na kojoj se učenici i roditelji mogu informisati. –Istakla bih onlajn platformu Čuvam te, na kojoj se nalaze ne samo informacije i razni edukativni materijali u vezi s prevencijom i prevazilaženjem nasilja, nego su tu dostupne i besplatne onlajn obuke kako za učenike, tako i za nastavnike i roditelje, zaključila je državna sekretarka.

Koje oblike digitalnog nasilja možeš da prepoznaš? Da li znaš kako treba da postupiš ukoliko si žrtva digitalnog nasilja ili poznaješ nekoga ko prolazi kroz torturu? U nekim od narednih objava pozabavićemo se i ovim temama.

Projekat “Digitalna psihoterapija” sufinansiran je iz budžeta Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: digitalna psihoterapija