DR MILAN SAVIĆ (1845-1930)

Kada se govori o poznatim ličnostima iz Novog Kneževca, koji su svojim likom i delom obeležili kraj 19. i početak 20. vek na prostoru današnje Vojvodine svakako treba istaći dr Milana Savića, književnika i dugogodišnjeg sekretara Matice srpske. U ovom tekstu pokušaćemo da rasvetlimo neke tačke iz njegove biografije kako bi čitaocima približili njegov značaj za srpsku književnost, rad Matice srpske kao i Novi Kneževac.

Milan Savić je rođen 4. oktobra 1845. godine u Turskoj Kanjiži, kako se nekada zvao Novi Kneževac, od oca Riste i majke Ane, rođene Desančić. Otac Rista je bio upravnik imanja kod Đorđa Servijskog, čuvenog narodnog dobrotvora iz porodice Servijski, o kojima je bilo reč u prethodnom tekstu. Kada je Rista Savić uspeo da spreči izlivanje Tise tokom 1846. godine i spase imanje Servijskog kao i čitav Banat od poplave, Servijski ga je nagradio sa 100 jutara zemlje, dok su ga predstavnici Torontalske županije nagradili počasnim zvanjem.

Milan Savić je u svom autobiografskom delu „Prilike iz moga života“ o Novom Kneževcu  i rodnoj kući zapisao sledeće:

-Kuća u kojoj smo stanovali na velikoj je pijaci, blizu velikog magazina i Tise. S jedne strane je velika mehana, s druge kuća gosp. Bele Talijana. Obe susedne kuće su na ćoškovima, mehane odmah do Tise. Kad sam poslednji put , 1901. bio u Kanjiži (Novi Kneževac R.NJ.) , htedoh zaviriti u avliju našeg bivšeg stana, ali sam kapiju našao zabravljenu, a na prozorima , iza jakih gvozdenih rešetaka, behu spuštene zavese.

Tokom revolucionarnih događanja 1849. godine Rista Savić umire, tako da četvorogodišnji Milan ostaje sam sa majkom Anom. Oni se nakon završetka revolucionarnih događaja iste godine sele u Novi Sad, gde se majka Milana Savića preudaje za novosadskog advokata Kostu Nikolića. Milan je osnovnu školu i četiri razreda gimnazije završio je u Novom Sadu, tri razreda više škole u Segedinu, a u Pečuju je učio osmi razred gimnazije. Studirao je medicinu u Beču, a zatim je prešao na studije filosofije (istorija i geografija). U Lajpcigu je 1876. promovisan za doktora filosofije s tezom o Peri Segedincu.

U jesen 1875. je postavljen za nastavnika i upravitelja srpske učiteljske škole u Gornjem Karlovcu, a u leto 1876. je bio suplent novosadske Srpske pravoslavne velike gimnazije (danas gimanzija „Jovan Jovanović Zmaj“ R.NJ.), u kojoj je radio pet godina. Iako ga nastavnički rad nije oduševljavao, još dva puta se latio predavanja, od jeseni 1887. do proleća 1888. bio je nastavnik u Zaječaru, a školske 1890/91. bio je na zameni u Višoj ženskoj školi u Novom Sadu. Od jula 1881. bio je bez određenog posla, te se potpuno posvetio književnom i novinarskom radu. Godinu  dana kasnije počeo je da prevodi Geteovog Fausta, koji je objavljen 1920. godine, posle 38. godina rada, s manjim i s većim pauzama. Pomenuti prevod, kao i pozorišne komade Dojčin Petar, Dobre volje, Car Provodadžija, Ksenije i Ksenija i Na dobrotvornu cel smatrao je „vrlo uspelima“, a od književnih rasprava radove o njegovim savremenicima Lazi Kostiću i Kosti Trifkoviću. Preveo je i Geteovu Ifigeniju.

U Maticu srpsku je ušao kao student 1867, a krajem novembra 1885. izabran je za glavnog sekretara Matice srpske i tu dužnost je obavljao do oktobra 1910, kada se odselio u Beč.  Od 1896. do 1911. bio je urednik Letopisa Matice srpske, uredio je sto knjiga, a objavljivao je i svoje tekstove. Ponovo je bio sekretar od 1916. do 1918. godine, kada je zamenjivao Tihomira Ostojića, koji je bio interniran u austorugarski logor.

Za života književni rad Milana Savića je bio osporavan, pa čak i nipodaštavan do te mere da ga nije bilo ni u jednoj ediciji o srpskoj književnosti. Ipak dr Milivoj Nenin, univerzitetski profesor je 2015. godine doktorirao na temi „Književno stvaralaštvo Milana Savića“ i na taj način približio javnosti njegov lik i delo. Miloš Crnjanski je ranije istakao da je uredničko delovanje Milana Savića  u Letopisu Matice srpske imalo književnu vrednost, a ističe i njegov književnokritički rad, jer se izdvajao književnom savešću, znanjem i osećanjem za ono književno. Hvalio je njegove tekstove o Stefanu Stefanoviću, Lazi Kostiću, Simi Matavulju, Vojislavu Iliću. Bio je veoma plodotvoran i svestran književnik (njegova bibliografija obuhvata preko petsto jedinica), pisao je pesme, pripovetke, novele, romane, putopise, feljtone, kritike, kao i pozorišne komade. Pisao je i objavljivao i na nemačkom jeziku, prevodio je na nemački srpske pesnike, najviše Zmaja.

Milan Savić je bio i otac naše čuvene helenistkinje, književnice i profesorke Anice Savić Rebac, čija je lik i delo ostavio neizbrisiv trag u srpskoj u jugoslovenskoj kulturi. Takođe njena tragična sudbina (izvršila samoubistvo nakon smrti muža Hasana Rebca 1953. godine) ostao je kao simbol njenog antičko-helnskog shvatanja života.

O Milanu Saviću danas nema puno saznanja u Novom Kneževcu. Obični građani ne znaju ni koje on bio, a kamo li da je rođeni Novokneževčanin. Od njegove kuće pored zgrade  nekadašnjeg „Hotela“ nije ostalo ništa, a nema ni vidljivog obeležja da je ona tu ikada bila, pa čak nijednog vidnog znaka u Novom Kneževcu  o njemu samom nema. Postoji, pak inicijativa da se jedna od ulica nazove po dr Milanu Saviću, a formirano je u mesecu novembru ove godine u Novom Kneževcu i društvo „Milan Savić i Anica Savić Rebac“ koje će promovisati lik i delo ovih značajnih srpskih intelektualaca i kulturnih pregalaca.

Projekat “Knjiga uspomena i sećanja” sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.