Svake godine, čuveni izdavač rečnika Merijem-Vebster objavljuje reč koja je obeležila godinu za nama. Tako je 2020. godinu obeležila reč pandemija, a prethodna je bila u znaku reči vakcina.

Za reč koja je obeležila godinu koja je polako na izmaku odabran je pojam gaslighting.  Ovaj pojam, naravno, nije nešto novo, ali je u ovoj godini porasla njegova upotreba na globalnom nivou.

Kako je izdavač ovom prilikom istakao, poslednjih godina uvideli smo da se značenje gaslightinga odnosi i na nešto jednostavnije i šire: „čin ili praksa grubog dovođenja u zabludu, posebno zbog lične koristi“. U ovoj upotrebi, reč je u vezi sa drugim terminima koji se odnose na moderne oblike obmane i manipulacije, kao što su lažne vesti, deepfake i veštačka inteligencija.

Mi ćemo se u ovom tekstu ipak pozabaviti ovim terminom na nivou individue i lične percepcije.

Šta je uopšte gaslighting?

Da li ste nekada bili u situaciji da vas neko toliko ubedi u svoju verziju događaja da ste pomislili da ste skrenuli s uma i da sa vama nešto nije u redu?  To su one situacije, kada vas nečije reči i postupci navode na to da uporno preispitujete sopstvenu realnost, zdrav razum i sopstveno doživljavanje nekog određenog događaja.

Žrtva gaslajtinga može da bude bilo ko, bez obzira na uzrast, pol, nivo obrazovanja i ekonomsku situiranost. Može se desiti bilo kome, a odnosi se na međuljudske odnose u kojima jedna osoba putem raznih manipulativnih tehnika pokušava da stekne nadmoć nad osobom koju želi da „napravi ludom“. Ovo se može desiti u emotivnim vezama između partnera, u bliskim prijateljstvima, između kolega na poslu, u odnosu između nadređenog i njegovog zaposlenog, između članova porodice…

foto: unsplash.com

Kako da znate da vas bliska drugarica ili drug, dečko ili devojka „gaslajtuje“?

Odmah moramo da napomenemo da postoje slučajevi kada to i nije tako jednostavno uočiti, te da postoji nekoliko tehnika kojima se gaslajteri koriste. U američkom Institutu za nasilje u porodici uočili su nekoliko različitih modela i oblika ponašanja osoba koje gaslajtuju, pa su tako uspeli da ih razvrstaju. Ono što je zajednički činilac kod svih ovih tehnika jeste da se osoba koristi psihološkom manipulacijom kako bi kod svoje žrtve stvorila opštu konfuziju i nepoverenje u sopstveno rasuđivanje stvarnosti, a sve to u korist nekog ličnog cilja.

Takođe ono po čemu se razlikuje od uobičajenog laganja i izvrtanja stvarnosti, jeste da se radi o trajnijem procesu koji je pre svega osmišljen sa jasnom namerom, a ide toliko daleko da se stručnjaci slažu da se može smatrati i vrstom emocionalnog zlostavljanja. Ovde ćemo navesti samo neke od tehnika koje su markirane.

foto: unsplash.com

D I V E R Z I J A – vrlo često se koristi u , a naročito u situacijama kada zlostavljač primeti da je na putu da njegove namere budu razotkrivene. Ovu tehniku koriste i svi oni koji žele da izbegnu neprijatan razgovor o određenoj temi.

T R I V I J A L I Z A C I J A  – umanjuju vaša osećanja, navode na to da vaše emocije nisu važne ili vas optužuju da preterano osećajno reagujete na “sitnice”.

Z A B O R A V Lj A Nj E / P O R I C A Nj E – kada pomenete konkretan događaj ili nešto što su rekli, osoba bi rekla kako ne može da se seti  tog događaja, da ga je zaboravio ili će ići čak do te mere da će reći kako se to uopšte nije dogodilo.

Šta kaže nauka?

Ukoliko dođete do otkrića da ste bila žrtva gaslajtinga, nipošto nemojte kriviti sebe za to. Kao što smo već rekli, složene tehnike manipulacije često nije jednostavno ni uočiti. Pored toga, zbog vrlo delikatnih adolescentnih godina negde je i prirodno da u tom uzrastu ne znate apsolutno sve o međuljudskim odnosima, što je opet deo odrastanja.

Ovo ne pišemo samo zato da bismo vas umirili, već je nauka dokazala da se kod ljudi prefrontalni kortekst razvija sve do 25. godine. A, upravo je prefrontalni korteks, a to je deo mozga, zadužen za,  između ostalog, upravljanje emocijama i impulsima.

foto: unsplash.com

Taj deo mozga najzaslužniji je za izvršavanje funkcija kao što su donošenje odluka, kontrola impulsa i delovanje sa dugoročnim ciljevima.

Racionalni deo mozga tinejdžera nije u potpunosti razvijen, a razvijaće se sve do 25. godine. Zapravo, nedavna istraživanja pokazala su da mozak odraslih osoba i tinejdžera funkcionišu na drugačiji način. Odrasli osobe misle pomoću prefrontalnog korteksa, racionalnog dela mozga, koji kod tinejdžera nije u potpunosti razvijen.

Ne kriviti sebe i potražiti pomoć

Možda ćete tek mnogo kasnije shvatiti da ste nekada bili u odnosima u kojima ste bili žrtva manipulacije partnera ili bliskih prijatelja. Ukoliko do toga dođe, nemojte biti grubi prema sebi, već pokušajte da razumete sebe. Pokušajte da se prisetite kakvi ste bili u tim godinama i kroz šta ste tada prolazili. Sigurno je da niste mogli da znate baš sve i budete nepogrešivi.

U svakom slučaju, ukoliko vas to saznanje bude mučilo i kasnije, ili posumnjate da ste još uvek žrtva gaslajtinga, pokušajte da porazgovarate sa stručnom osobom.

 Projekat “Digitalna psihoterapija” sufinansiran je iz budžeta Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: digitalna psihoterapija