Како је Крстурац Славко Шећеров делио земљу у Краљевини Југославији
Пише: Радован Њежић
ДР СЛАВКО ШЕЋЕРОВ (1888-1967)
Период прве половине 20. века изнедрио је мноштво значајних личности у свету политике који су потицали са територије данашње општине Нови Кнежевац, односно некадашњег Турскокањишког /Новокањишког среза. Једна од таквих личности био је и др Славко Шећеров, из Српског Крстура, угледни српски и југословенски политичар и економиста који је оставио дубоког трага у историји Краљевине СХС/Југославије током 20-их и 30-их година прошлог века.
Славко Шећеров рођен је у угледној породици Шећеров, која своје корене вуче из Црне Горе, од оца Богдана и мајке Анице, 4. априла 1888. године у Српском Крстуру. Као и у случају Светозара Станковића, и његова судбина била је предодређена местом рођења. Наиме место Српски Крстур је као и Јозефово било део Великокикиндског дистрикта те је имало статус војног места дуги низ година, а грађани статус милитара – војника. Та чињеница је омогућила породици Шећеров да се економски уздигне и омогући Славково даље школавање. Основну школу је завршио у родном Крстуру, док је средњу школу завршио у Сегедину. Након тога уписује Филозофски факултет одсек природних наука у Бечу, где је и докторирао 1910. године.
Припреме Краљевине Србије за коначно ослобођење од Турака 1912. године узбудило је војвођанске Србе до те мере, да су многи прешли те године у Краљевину Србију да се српској влади ставе на располагање у предстојећим догађајима. Тако и Славко Шећеров прелази исте године, где ће у министарству финансија, који је водио још један истакнути Србин пречанин – Лазар Пачу, играти значајну улогу.
О његовој улози током Првог светског рата нема пуно података, али се у истраживању које је објавио Срђан Сивчев под називом „Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде“ помиње Славков отац Богдан као један од чланова Српског народног већа у Српском Крстуру, а Славко као изасланик на Великој народној скупштини у Новом Саду.
– У општини Српски Крстур постојало је Српско народно веће од 20 чланова, као и српска гарда (стража), која је бројала 12 припадника. У састав већа улазили су: Парох др Добривој Николић (председник), Ђура Блажић (потпредседник), учитељ Стеван Симандић (перовођа), Вита Шећеров, Богић Шећеров, Живко Јанков, Радивој Пакашки, Иса Новков, Андрија Јанчић, Андрија Перић, Богдан Шећеров, Ратко Јанчић, Светозар Јабланов, Мита Пећан, Лука Проданов, Влада Јабланов, Груја Величков, Милан Перишић, Младен Јегдић и Драгољуб Зарић. Српски Крстур је био много значајније и многољудније српско место у тадашњем Банату него што је данас случај, а имао је преко 3 000 хиљаде пунолетних српских становника. Из тог разлога Српски Крстур имао је четири делегата на Великој народној скупштини у Новом Саду: др Добривоја Николића, др Славка Шећерова, Стевана Симендића и и Грују Величковог, пише Срђан Сивчев.
Славко Шећеров своју истакнуту улогу добија након завршетка рата, када је као члан Демократске странке био главни повереник за аграрну реформу за Банат, Бачку и Барању до 1. децембра 1919. године. Заједно са страначким колегом Милутином Јакшићем из Српске Црње заступао је интересе банатских сељака у аграрној реформи која се одвијала 20-их и 30-их година прошлог века. У свом никада објављеном делу „Историја југословенске аграрне реформе и аграррног законодавства 1919-1934“ , која се чува као рукопис у Рукописном одељењу Матице српске и коју је као извор користио професор др Ранко Кончар као један од аутора књиге „Историја Новог Кнежевца и околине“ стоји следеће:
–У велепоседницима Шећеров је видео посебан сталеж, који је могао бити извор недемократичности и аутономних тенденција, али и сметња за изграђивање јединствене југословенске државе. Дубљи смисао аграрне реформе видео је у решавању социјалних проблема сељаштва и у спречавању његове пролетаризације.
Године 1919. наставио је своје усавршвање и у Великој Британији, где је завршио Лондонску економску школу. Писао је доста на економске и финансијске теме од којих су настала његова дела: „Наше финансије 1918-1925“ , „Проблеми светске и наше привреде“, „Нова привредна и финансијска политика“ као и дело на енглеском „Economic Phenomena before and after war“ које је издато у Лондону 1919. године.
Заузимао је више одговорних позиција у министарствима пољопривреде и аграрне реформе током 20-их година 20. века. Објавио је следеће радове на тему аграрне реформе и аграрне политике: „Проблеми аграрне реформе“, „Из наше аграрне политике“ , „Социално-арграрни односи у Бачкој“, „Откуп аграрних земаља“.
Сматрао је да Срби пречани – Војвођани у новој држави требају да заузму истакнуто место сходно својим способностима, те је био активан како на политичком, тако и на културном плану. Његово име се појављује у истакнутом зборнику радова „Нови Сад и Војводина“, који је објављен у Београду 1926. године где се налази његов текст „Аграрни односи у Војводини“ у коме стоји:
–И велике економске, националне и моралне потребе наше земље и нашег народа, у првом реду наших земљорадника налажу, да се наш привредни елемент уједини, социјално изједначи и потпуно економски обезбеди. Само ће у том случају држава бити у стању да економски и културно подигне нашег сељака и да развије у њему запарложена морална својства. У њеном властитом интересу је да сузбије сваку економску неправду и неједнакост која штети опште националне, политичке и привредне интересе целе нације.
Шећеров је био и истакнути национални радник. Након увођења дикатуре краља Александра и успостављању личног режима, као и идеологије интегралног југословенства био је њен жестоки поборник. Био је члан Јевтићеве Југословенске националне странке, на чијој је листи приликом избора 1935. године освојио 2244. гласова гласача тадашњег Новокањишког среза. Такође годину раније, тачније на Светог Илију 2. августа 1934. године у Крстуру су под његовом покровитељством основана четничка удружења у Новокањишком срезу, о чему је писала београдска „Политика“ и „Правда“ 3. августа 1934. године.
-…Г. Др Шећеров одржао је затим говор у коме је истакао значај четничке акције у борби за ослобођење и уједињење нашег народа. Истакао је затим улогу и значај четничких удружења у овим крајевима. Народ из Баната, рекао је, увек је био будан чувар наших народних интереса. Позвао је четнике да се угледају на четнике из одбране Београда, на Танкосића, Вука, Косту Пећанца и остале четничке војводе. Напоменуо је да је петнаест добровољаца из Крстура пало за уједињење наше државе, писао је извештач београдског листа „Правда“.
Др Милан Мицић, који се бавио међуратном колонизацијом и аграрном реформом забележио је у свом делу „Колонистичка насеља (1920-1941). Банат, Бачка, Срем“ следеће:
-Пре неколико дана било је 15-20 грађана колоније Подлокањ и да колонија треба да понесе име Славко Шећеров. Брајовић Милисав, са колоније Подлокањ (члан општинске управе), тражи да се колонији да други назив, јер је то назив мађарски, наведено је у записнику општине Банатско Аранђелово… Славко Шећеров 16. јануара 1934. године, захвалио се на предлогу да се колонија Подлокањ назове његовим именом и предложио да се колонија назове Принципово.
Овај податак из књиге др Мицића нам заправо говори колико је углед уживао др Славко Шећеров, и како су сељаци и добровољци гледали на његову личност.
Др Славко Шећеров је свог жестоког политичког противника имао у личности Новокнежевчанина инжењера Светозара Станковића, члана Народне радикалне странке, и касније ЈРЗ – Југословенске радикалне заједнице и десне руке Милана Стојадиновића. Након формирања Владе Милана Стојадиновића 1935. године, политички утицај др Шећерова био је у опадању и никада више неће бити на оном нивоу као пре 1935. године. Долази до његовог постепеног повлачења из политике, а године Другог светског рата провешће у Београду, у потпуној самоизолацији, где ће се бавити својим рукописима и сређивањем књига и у годинама после рата, где је и преминуо у дубокој старости 1967. године. Написао је и своју аутобиографију, која би према речима професора историје Бојана Драшковића из Кањиже, који ради на њеној редакцији, требала да угледа светлост дана следеће године, што ће истраживачима живота Славка Шећерова сигурно донети нове информације о његовом лику и делу.
