DR KAJICA MILANOV (1905-1986)

U svakom narodu postoje znamenite ličnosti, koje sa protokom vremena pokrije veo zaborava. Neki budu zaboravljeni iz razloga nedovoljne informisanosti i ljudske nebrige, a opet postoje i oni slučajevi kada veo zaborava dolazi pod pritiskom političkih događaja i ideologija, koje na pojedince koji se ne uklapaju u njihove ideološke matrice, namerno zaboravljaju. Jedna od takvih ličnosti, koji je zbog svog političkog stava i životne filozofije nepravedno progonjen i zaboravljen jeste i naš sugrađanin dr Kajica Milanov, univerzitetski profesor i filozof.

Kajica Milanov rođen je 20. decembra 1905. godine u Jozefovu, kod Turske Kanjiže (danas Novi Kneževac) u uglednoj porodici Milanov, od oca Timotija i majke Draginje iz porodice Stojkov. Kao i u slučaju Svetozara Stankovića, i njega je mesto rođenja odredilo na neki način da bude istaknuti nacionalni pregelac, s obzirom da su stanovnici Jozefova oduvek bili slobodni ljudi-vojnici, te su te tradicije živele i dugi niz godina nakon rođenja. Čak i njegovo ime Kajica  se može posmatrati kao simbol otpora mađarizaciji ( narodna pesma „Smrt vojvode Kajcice“ u kojoj vojvodu Kajicu ubija mađarski velikaš Janoš Hunjadi-Janko Sibinjanin), koja je posebno bila aktivna u prvoj deceniji 20. veka.  Ekonomska nezavisnost koju su imalo stanovnici Jozefova, omogućila je Kajicinoj porodici da svog sina pošalje na „visoke“ škole.

Osnovnu školu Kajica je završio u rodnom mestu, da bi tokom Prvog svetskog rata završio gimanziju u Novom Sadu i Velikom Bečkereku (danas Zrenjanin).  Upisao je studije filozofije na Univerzitetu u Beču 1924. godine gde je završio dva semestra, a diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1928. godine. Nakon toga nastavlja sa postdiplomskim studijama u Berlinu.

Boris Milosavljević, koji u svom članku o liku i delu Kajice Milanova, pod nazivom „Istoriografski i metodološki značaj dela Kajice Milanova“  govori o njegovim studijama u Nemačkoj sledeće:

-U Berlinu je pohađao predavanja iz filozofije kod Nikolaja Hartmana, Artura Liberta, Maksa Desoara i Hajnriha Majera. Volfang Keler mu je bio profesor psihologije, a profesori ekonomije i istorije Fridrih Majneke, Herman Onken,  Karl Štelin i Verner Zombart. Doktorsku disertaciju je odbranio 23. juna 1932. sa tezom „Izgradnja zakona, shvatanje i intuitivna apstrakcija u istorijskom saznanju“ (mentor Hajnrih Majer).

Nakon završenih postdiplomskih studija vraća se u Kraljevinu Jugoslaviju, gde počinje da radi kao asistent-činovnički pripravnik  na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1934. godine. Njegova profesorska karijera je išla uzlaznom putanjom, tako da je 1940. godine postao docent na Katedri za logiku i teoriju saznanja. Pre toga 1937.godine objavio je svoje delo „Osnovni problemi teorije saznanje“.

Ono što bi posebno trebalo istaći u karijeri Kajice Milanova i što je njegova zasluga,  jeste dolazak profesora Artura Liberta iz Nemačke u Beograd, koji je zbog svog jevrejskog porekla morao napustiti Nemačku 1933. godine.Upravo u to vreme osnovano je i međunarodno filozofsko društvo „Philosophia“, u kojem je pored profesora Liberta i Kajica Milanov imao jako veliki uticaj. Takođe Kajica Milanov je preveo delo svog profesora Liberta sa nemačkog na srpski jezik pod nazivom „Filosofija nastave“.

Kajica Milanov je tokom 30-ih godina završio i školu rezervnih oficira vojske Kraljevine Jugoslavije sa činom rezervnog poručnika. Aprilski rat  1941. godine ga je zatekao u odbrani zemlje, ali je ubrzo usled poraza jugoslovenske kraljevske vojske završio u nemačkom zarobljeništvu gde je proveo čitavo vreme rata.

Kajica Milanov  se 1945. godine ponovo vraća u Jugoslaviji i na Filozofski fakultet u Beogradu. Kako zbog svog kritičkog stava prema marksizmu i poznavanja istaknutih srpskih i jugoslovenskih intelektualaca, antikomunističke orjentacije, te ličnog neprijateljstva  vodeće perjanice marksizma na Filozofskom fakultetu dr Dušana Nedeljkovića, Kajica Milanov dolazi u nezavidnu situaciju. O tome svedoči  Boris Milosavljević u svom članku sledeće:

-Prema memoarskim zapisima Mihaila Mrkovića, Dušan Nedeljković se prilikom susreta sa Kajicom Milanovim u Beogradu „iz sve snage izdrao na njega: Šta, zar ste Vi još živi?!“. U vreme vrhunca klasnog rata , kada je Slobodan Jovanović oglašen za ratnog zločinca, predratni dekan i akademik Miloš Trivunac streljan bez suđenja, a Dušan Nedeljković u medijima prekoravao nedovoljnu revnost u prijavljivanju „narodnih neprijatelja“, Milanov je njegovo pitanje  morao najozbiljnije razumeti.

Nedugo nakon toga nemilog događaja udaljen je sa fakulteta, a do odlaska u emigraciju privatno je podučavao Mihaila Đurića, tadašnjeg studenta Pravnog fakulteta, kasnije čuvenog profesora i kritičara ustavnih reformi 1971. godine zbog čega će kao i svoj predavač  Kajica Milanov, pasti u nemilost komunističkog režima. O svom predavaču Mihailo Đurić je ostavio emotivno svedočenje:

-Taj susret je za mene bio odlučujući… Moj jedini stvarni učitelj u filozofiji bio je dr Kajica Milanov.

Kajica Milanov zajedno sa svojom ženom Jelenom, uspeo da emigrira iz Jugoslavije 1947. godine prvo u Austriju, a već 1949. godine stiže u Australiju u kojoj će ostati do kraja života. 1954. godine izabran je za nastavnika na Odeljenju za filozofiju Univerziteta u Hobartu, Tasmanija, gde je radio do 1975. godine. Preminuo je 1. novembra 1986. godine u Melburnu, gde je sahranjen.

U emigraciji je bio izuzeno politički i društveno aktivan. Povezao se sa Slobodanom Jovanovićem i ostalim srpskim i jugoslovenskim intelektualcima emigrantima. Oni su 1958. godine pokrenuli časopis „Tamo daleko… časopis Srba u slobodnom svetu“ u kome je Kajica Milanov imao ulogu u uređivačkom odboru, i gde je takođe objavljivao tekstove.

Objavio je i dve knjige u emigraciji „Titovština u Jugoslaviji“ 1952. godine i „Obračun: načela i razlozi“ 1969. godine. Knjiga „Titovština u Jugoslaviji“ je prvi put u zemlji objavljena prošle godine, a svečano je promovisana u mestu rođenja Kajice Milanova-Novom Kneževcu u sali Narodne biblioteke „Branislav Nušić“ u martu ove godine. O knjizi su tom prilikom govorili Jovan Pejin, istoričar i direktor Arhiva Srbije u penziji, i istoričari Bojan Drašković iz Kanjiže i Radovan Nježić iz Novog Kneževca. Oni su tom prilikom istakli značaj lika i dela Kajice Milanova za srpski narod i razobličavanje vlasti Tita i komunista u Jugoslaviji, kao predstavnika autoritarnog i represivnog režima.

Već više puta citirani autor članka o Kajici Milanovu  Boris Mirosavljević piše o knjizi sledeće:

–Milanov je „titoizam“ odredio kao „skup svh onih učenja, tvrdnji i tumačenja, po kojima se Titov komunizam razlikuje od zvaničnog sovjetskog. Pojam „titovština“ definisao je kao „komunističku stvarnost u današnjoj Jugoslaviji, dakle, skup svih onih političkih mera , društvenih i privrednih preobražaja i političkih metoda kojima se Tito i njegova grupa održavaju na vlasti“ i zaključio: „prema tome , titoizam je komunistička teorija, dok je titovština komunistička praksa u našoj zemlji.“

Još jedan rad  koji je objavio Kajica Milanov, a koji je u mnogome odredio njegovu životnu sudbinu da se nikada ne vrati u Jugoslaviju jeste delo „Spor oko tumačenja srpske istorije“. U tom svom delu iskritikovao je delo Dušana Nedeljkovića „Naša filozofija u borbi za socijalizam“ , istog onog koji mu je posle rata postavio pitanje zašto je još živ.

Na kraju treba još  napomenuti da je ime Kajice Milanova spomenuto na svega dve strane u   volumioznom delu dr Andrije Stojkovića „Razvitak filozofije u Srba 1804-1944“ , te o njegovom liku i delu intelektualna i šira javnost ne zna skoro ništa. U Novom Kneževcu se danas o njemu zna još manje. Niko ne zna ni da je postojao, a potomaka Kajice Milanova u Novom Kneževcu nema, iako familija sa prezimenom Milanov ima danas u Novom Kneževcu. Da bi se to promenilo potrebno je napisati biografiju dr Kajice Milanova, kako bi se njegov lik i delo predstavilo javnosti. Novi Kneževac je načinio jedan korak ka tome, pošto postoji zvaničan predlog da jedna od ulica ponese njegovo ime te da se , tridesetšest godina nakon smrti profesora dr Kajice Milanova, na dostojan način obeleži da je ovaj srpski intelektualac bio naš Novokneževčanin.

Projekat “Knjiga uspomena i sećanja” sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.