Subota, 24. February 2024.
Projekti

Lik i delo dr Kajice Milanova – priliog kritici autoritarnog i represivnog Titovog režima

28.12.2022.
Centar za informisanje Novi Kneževac

DR KAJICA MILANOV (1905-1986)

U svakom narodu postoje znamenite ličnosti, koje sa protokom vremena pokrije veo zaborava. Neki budu zaboravljeni iz razloga nedovoljne informisanosti i ljudske nebrige, a opet postoje i oni slučajevi kada veo zaborava dolazi pod pritiskom političkih događaja i ideologija, koje na pojedince koji se ne uklapaju u njihove ideološke matrice, namerno zaboravljaju. Jedna od takvih ličnosti, koji je zbog svog političkog stava i životne filozofije nepravedno progonjen i zaboravljen jeste i naš sugrađanin dr Kajica Milanov, univerzitetski profesor i filozof.

Kajica Milanov rođen je 20. decembra 1905. godine u Jozefovu (danas Novi Kneževac) u uglednoj porodici Milanov, od oca Timotija i majke Draginje iz porodice Stojkov. Kao i u slučaju Svetozara Stankovića, i njega je mesto rođenja odredilo na neki način da bude istaknuti nacionalni pregelac, s obzirom da su stanovnici Jozefova oduvek bili slobodni ljudi – vojnici, te su te tradicije živele i dugi niz godina nakon rođenja. Čak i njegovo ime Kajica  se može posmatrati kao simbol otpora mađarizaciji ( narodna pesma „Smrt vojvode Kajcice“ u kojoj vojvodu Kajicu ubija mađarski velikaš Janoš Hunjadi-Janko Sibinjanin), koja je posebno bila aktivna u prvoj deceniji 20. veka.  Ekonomska nezavisnost koju su imalo stanovnici Jozefova, omogućila je Kajicinoj porodici da svog sina pošalje na „visoke“ škole.

Osnovnu školu Kajica je završio u rodnom mestu, da bi tokom Prvog svetskog rata završio gimanziju u Novom Sadu i Velikom Bečkereku (danas Zrenjanin).  Upisao je studije filozofije na Univerzitetu u Beču 1924. godine gde je završio dva semestra, a diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1928. godine. Nakon toga nastavlja sa postdiplomskim studijama u Berlinu.

Boris Milosavljević, koji u svom članku o liku i delu Kajice Milanova, pod nazivom „Istoriografski i metodološki značaj dela Kajice Milanova“  govori o njegovim studijama u Nemačkoj sledeće:

-U Berlinu je pohađao predavanja iz filozofije kod Nikolaja Hartmana, Artura Liberta, Maksa Desoara i Hajnriha Majera. Volfang Keler mu je bio profesor psihologije, a profesori ekonomije i istorije Fridrih Majneke, Herman Onken,  Karl Štelin i Verner Zombart. Doktorsku disertaciju je odbranio 23. juna 1932. sa tezom „Izgradnja zakona, shvatanje i intuitivna apstrakcija u istorijskom saznanju“ (mentor Hajnrih Majer).

Nakon završenih postdiplomskih studija vraća se u Kraljevinu Jugoslaviju, gde počinje da radi kao asistent – činovnički pripravnik  na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1934. godine. Njegova profesorska karijera je išla uzlaznom putanjom, tako da je 1940. godine postao docent na Katedri za logiku i teoriju saznanja. Pre toga 1937.godine objavio je svoje delo „Osnovni problemi teorije saznanje“.

Ono što bi posebno trebalo istaći u karijeri Kajice Milanova i što je njegova zasluga,  jeste dolazak profesora Artura Liberta iz Nemačke u Beograd, koji je zbog svog jevrejskog porekla morao napustiti Nemačku 1933. godine. Upravo u to vreme osnovano je i međunarodno filozofsko društvo „Philosophia“, u kojem je pored profesora Liberta i Kajica Milanov imao jako veliki uticaj. Takođe Kajica Milanov je preveo delo svog profesora Liberta sa nemačkog na srpski jezik pod nazivom „Filosofija nastave“.

Kajica Milanov je tokom 30-ih godina završio i školu rezervnih oficira vojske Kraljevine Jugoslavije sa činom rezervnog poručnika. Aprilski rat  1941. godine ga je zatekao u odbrani zemlje, ali je ubrzo usled poraza jugoslovenske kraljevske vojske završio u nemačkom zarobljeništvu gde je proveo čitavo vreme rata.

Kajica Milanov  se 1945. godine ponovo vraća u Jugoslaviji i na Filozofski fakultet u Beogradu. Kako zbog svog kritičkog stava prema marksizmu i poznavanja istaknutih srpskih i jugoslovenskih intelektualaca, antikomunističke orjentacije, te ličnog neprijateljstva  vodeće perjanice marksizma na Filozofskom fakultetu dr Dušana Nedeljkovića, Kajica Milanov dolazi u nezavidnu situaciju. O tome svedoči  Boris Milosavljević u svom članku sledeće:

-Prema memoarskim zapisima Mihaila Mrkovića, Dušan Nedeljković se prilikom susreta sa Kajicom Milanovim u Beogradu „iz sve snage izdrao na njega: Šta, zar ste Vi još živi?!“. U vreme vrhunca klasnog rata , kada je Slobodan Jovanović oglašen za ratnog zločinca, predratni dekan i akademik Miloš Trivunac streljan bez suđenja, a Dušan Nedeljković u medijima prekoravao nedovoljnu revnost u prijavljivanju „narodnih neprijatelja“, Milanov je njegovo pitanje  morao najozbiljnije razumeti.

Nedugo nakon toga nemilog događaja udaljen je sa fakulteta, a do odlaska u emigraciju privatno je podučavao Mihaila Đurića, tadašnjeg studenta Pravnog fakulteta, kasnije čuvenog profesora i kritičara ustavnih reformi 1971. godine zbog čega će kao i svoj predavač  Kajica Milanov, pasti u nemilost komunističkog režima. O svom predavaču Mihailo Đurić je ostavio emotivno svedočenje:

-Taj susret je za mene bio odlučujući… Moj jedini stvarni učitelj u filozofiji bio je dr Kajica Milanov.

Kajica Milanov zajedno sa svojom ženom Jelenom, uspeo da emigrira iz Jugoslavije 1947. godine prvo u Austriju, a već 1949. godine stiže u Australiju u kojoj će ostati do kraja života. 1954. godine izabran je za nastavnika na Odeljenju za filozofiju Univerziteta u Hobartu, Tasmanija, gde je radio do 1975. godine. Preminuo je 1. novembra 1986. godine u Melburnu, gde je sahranjen.

U emigraciji je bio izuzeno politički i društveno aktivan. Povezao se sa Slobodanom Jovanovićem i ostalim srpskim i jugoslovenskim intelektualcima emigrantima. Oni su 1958. godine pokrenuli časopis „Tamo daleko… časopis Srba u slobodnom svetu“ u kome je Kajica Milanov imao ulogu u uređivačkom odboru, i gde je takođe objavljivao tekstove.

Objavio je i dve knjige u emigraciji „Titovština u Jugoslaviji“ 1952. godine i „Obračun: načela i razlozi“ 1969. godine. Knjiga „Titovština u Jugoslaviji“ je prvi put u zemlji objavljena prošle godine, a svečano je promovisana u mestu rođenja Kajice Milanova – Novom Kneževcu u sali Narodne biblioteke „Branislav Nušić“ u martu ove godine. O knjizi su tom prilikom govorili Jovan Pejin, istoričar i direktor Arhiva Srbije u penziji, i istoričari Bojan Drašković iz Kanjiže i Radovan Nježić iz Novog Kneževca. Oni su tom prilikom istakli značaj lika i dela Kajice Milanova za srpski narod i razobličavanje vlasti Tita i komunista u Jugoslaviji, kao predstavnika autoritarnog i represivnog režima.

Već više puta citirani autor članka o Kajici Milanovu  Boris Mirosavljević piše o knjizi sledeće:

Milanov je „titoizam“ odredio kao „skup svh onih učenja, tvrdnji i tumačenja, po kojima se Titov komunizam razlikuje od zvaničnog sovjetskog. Pojam „titovština“ definisao je kao „komunističku stvarnost u današnjoj Jugoslaviji, dakle, skup svih onih političkih mera , društvenih i privrednih preobražaja i političkih metoda kojima se Tito i njegova grupa održavaju na vlasti“ i zaključio: „prema tome , titoizam je komunistička teorija, dok je titovština komunistička praksa u našoj zemlji.“

Još jedan rad  koji je objavio Kajica Milanov, a koji je u mnogome odredio njegovu životnu sudbinu da se nikada ne vrati u Jugoslaviju jeste delo „Spor oko tumačenja srpske istorije“. U tom svom delu iskritikovao je delo Dušana Nedeljkovića „Naša filozofija u borbi za socijalizam“ , istog onog koji mu je posle rata postavio pitanje zašto je još živ.

Na kraju treba još  napomenuti da je ime Kajice Milanova spomenuto na svega dve strane u   volumioznom delu dr Andrije Stojkovića „Razvitak filozofije u Srba 1804-1944“ , te o njegovom liku i delu intelektualna i šira javnost ne zna skoro ništa. U Novom Kneževcu se danas o njemu zna još manje. Niko ne zna ni da je postojao, a potomaka Kajice Milanova u Novom Kneževcu nema, iako familija sa prezimenom Milanov ima danas u Novom Kneževcu. Da bi se to promenilo potrebno je napisati biografiju dr Kajice Milanova, kako bi se njegov lik i delo predstavilo javnosti. Novi Kneževac je načinio jedan korak ka tome, pošto postoji zvaničan predlog da jedna od ulica ponese njegovo ime te da se, tridesetšest godina nakon smrti profesora dr Kajice Milanova, na dostojan način obeleži da je ovaj srpski intelektualac bio naš Novokneževčanin.

 

 

Projekat “Knjiga uspomena i sećanja” sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll