Kako bismo mogli bolje da razumemo sebe i procese kroz koje prolazimo, ali i ljude sa kojima dolazimo u kontakt, trebalo bi da se upoznamo sa emocijama i emocionalnom inteligencijom.

Strah, bes, sreća, iznenađenje, gađenje i tuga su bazične, primarne emocije, što bi značilo da su one urođene, odnosno mi se rađamo sa njima. Ako se već rađamo sa njima, onda one i imaju neki značaj. Emocije su unutrašnji pokazatelji, naši interni “znakovi pored puta”. One nama pričaju priču o nama.

Kada sretnemo nekog ko nam je drag, osetimo sreću. Kada nas napusti ili izneveri neko ko nam je drag osetićemo tugu. U slučaju da se ispred nas u tamnoj ulici pojavi pas, koji pri tome reži osetićemo strah. Ako bi kupili hranu na kojoj se nalaz buđ, automatski bi nam se javila reakcija gađenja.

Praistorijski čovek je na osnovu mirisa birao bobice, pa ako je miris neugodan verovatno ni bobica nije odgovarajuća za hranu.

ZBOG ČEGA IMAMO EMOCIJE?

Sve ove emocije su nam date radi opstanka. Mozak i naš organizmu imaju zadatak da opstanu, prežive i da dođe do produžetka vrste. Naš mozak vrši brzu procenu da li određena situacija zahteva da li da pobegnemo, borimo se ili zamrznemo. U situacijama koje osoba procenjuje da ugrožavaju njegov opstanak reagovaće brzo, toliko brzo da mi tih procesa i nismo svesni.

Emocije su kompleksan način reagovanja na sredinu. Svi mi osećamo emocije, ono po čemu se svi razlikujemo je načini kako ćemo i mi sami reagovati na ono što osetimo odnosno na našu pobuđenost organizma, kao i način na koji ćemo iskazati naše emociji osobama koje nas okružuju. Emocije same po sebi kratko traju, od par sekundi do minuta. U slučaju da u prostoji odjednom nešto lupi, osetićemo intenzivan strah, ali ćemo se primiriti čim pronađemo uzrok buke.

foto: unsplash.com

Ono što duže traje od emocija jesu naša raspoloženja. Raspoloženje, nam se stvara na osnovu emocije pa mi potom svojim mislima ostajemo “zarobljeni” u datoj emociji. Tokom prvog časa možemo dogovarati za ocenu i dobiti peticu i zbog toga biti pozitivno i veselo raspoloženi. Međutim, ako na trećem času dobijemo rezultata pismenog rada i vidimo da je dvojka, naše raspoloženje može da se promeni i da budemo loše raspoloženi tokom celog dana.

KAKO PREPOZNAJEMO EMOCIJE U SVOM TELU?

Svako od nas, kada bi malo razmislio mogao bi da opiše kako je prepoznao određenu emociju po reakciju organizma: lupanje srca, osećanja grča (strah) ili leptirića (sreća) u stomaku, drhtanje ruku i nogu i slično. Naš organizam kao da se probudio zbog nečega, skrenuo nam je našu pažnju na sebe. Fiziološka reakcija organizma jeste jedan od komponenti emocija.

Takođe, kod drugih osoba mi na osnovu njihovog ponašanja i mimike lica prepoznajemo određenu emociju, lako ćemo po izrazu lica prepoznati kada su nam roditelji ljuti.

Ono što mi osetimo u organizmu, ofarbaćemo određenom bojom. Odnosno verbalizovaćemo, kako trenutno tumačimo da se osećamo. Naše viđenje određene situacije, koju “obojimo” svojim mislima, vrednostima i stavovima pokreće biološku reakciju organizmu koju mi registrujemo i imenujemo kao određenu emociju. One primarno utiču na naše ponašanje i usmeravaju organizam ka određenim reakcijama.

foto: unsplash.com

To znači da mi vršimo brzu procenu situacije – da li je ona opasna po nas ili nam donosi dobrobit. Ta naša brzinska procena situacije izaziva određene misli i reakcije organizma i u zavisnosti od naših misli će i reagovati naš organizam. Naše emocije su subjektivne prirode.

Tako na primer, u šetnji sa drugarima, ako sretnemo našu simpatiju mi ćemo reagovati srećom i možda i stidom, a naši drugari neće reagovati tako.

piše: psih. Aleksandra Borzaš

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: mali mentalni leksikon