Utorak, 25. June 2024.
Projekti

Mali mentalni leksikon: empatija

25.10.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Nakon tragičnih događaja koji su se odigrali u maju ove godine, čini se da se upotreba reči empatija umnogostručila u svakodnevnom govoru, kako u obrazovnim institucijama i medijima, tako i na pijaci, marketu, i drugim privatnim i javnim životnim prostorima. I dok su nam svima puna usta empatije, pitanje je koliko nas uopšte razume njeno značenje, šta se nalazi u osnovi empatičnosti i zbog čega je za čovečanstvo važno da svi kompletno budemo malo više empatični jedni prema drugima.

 

POMOZI MI DA TE RAZUMEM

 

Empatiju vrlo često karakterišemo kao sposobnost da se stavimo u “tuđe cipele”. Međutim, kada bi zamenili cipele sa osobom koja nosi isti broj ne znači da bi dobili isti osećaj, odnosno da bi se osećali u tim cipelama kao ta osoba. Ako tu osobu boli palac, jer se jutros udarila, a mene muči neki žulj, makar to bile iste cipele osećaj je različit. Mi ne možemo u potpunosti da osetimo ono što druga osoba oseća, ali možemo da razumemo. Empatija je emocionalno uvažavanje tuđih osećanja.

To je veština saosećanja, koja nam pomaže da razumemo perspektivu druge osobe, da prepoznamo ono što ta druga osoba oseća i da podelimo to sa njom. Empatija nam omogućava da emocionalno uvažavamo tuđa osećanja.

 

foto: pexels.com

Ljudska vrsta spada u sisare, a svi sisari žive u čoporu. Beba, kao mladunče čoveka, najsporije raste. Ljudima je potreban dugi niz godina da postanemo odrasli i samostalni, da budemo sposobni da preživimo sami. Ako ljudi ne bi imali kapacitete da empatišu jedni sa drugima, postavlja se pitanje da li bi o detetu vodili računa članovi zajednice koji mu nisu roditelji ili bi to dete bilo prepušteno samom sebi?

 

OD ČEGA SE SASTOJI EMPATIJA

 

Po nekim istraživanjim empatija je sačinjena od tri komponente.

Prva komponenta je kognitivna. Kognitivna komponenta je onaj deo kada mi pokušavamo da razumemo drugu osobu, zašto je nešto uradila, koji su joj motivi i kako se sada oseća zbog toga.

Druga komponenta od koje je sačinjena empatija je afektivna. Afektivini deo nam omogućava da mi sami “uronimo” u sebe da bi prepoznali tu emocju kod nas i kako bismo se povezali sa našim iskustvom, a da smo u isto vreme svesni da tu emociju ne osećamo mi, nego ta druga osoba. Da bi mogli da empatišemo, prvenstveno mi moramo biti ti koji su iskusili susret sa tom emocijom.

Motivacioni deo empatije je naša tendencija da se pomogne osobi u tome kako se ona oseća.

Brene Braun naglašava bitnost kognitivnog dela. Taj deo nam omogućava da se povežemo sa drugom osobom tako što ćemo je saslušati i pokušati da razumemo.

 

EMPATIJA KROZ ISTORIJU

 

Sama reč empatija, kao i većina termina u nauci, potiče od grčkih reči. Tako je ova reč kovanica koja se satoji od dve reči:  en – u, pathos – osećaj, uživljavanje ili empatheia što bi značilo osećanje iznutra.

Psiholog Edvard B. Tičner  prvi put uvodi ovaj termin 1909. godine kao prevod nemačkog termina einfühlung (što znači „osećam za”). A taj nemački termin, einfühlung, adaptirao je nemački filozof Herman Loc i damo mu značenje-saosećanje.

Zanimljivo je da se empatija prvi put zapravo koristi u filozofiji, tačnije, u filozofskoj disciplini estetici. Nemački filozof i psiholog Teodor Lips je početkom 20. veka uveo izraz uživljavanje – pomenuti  einfühlung,  kako bi njime označio „unošenje“ vlastitih stavova i osećanja, putem intuicije i motorne mimikrije, u neko umetničko delo ili prirodnu pojavu.

 

foto: pexels.com

 

To znači da se empatija, u svojoj prvobitnoj upotrebi, nije odnosila na osećanje tuđih emocija, već na osećanje koje doživljavamo pri percepciji predmeta oko nas (recimo, kada smo na umetničkoj izložbi ili kada posmatramo zalazak sunca, prizor pejzaža dok putujemo vozom…)

Danas se empatijom, kao fenomenom, bave naučnici u mnogim disciplinama, među kojima su i psihologija, psihoanaliza, sociologija i neurologija.

 

 

 

 

 

 

piše: psih. Aleksandra Borzaš

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

 

Oznake:

Scroll