Cetvrtak, 13. June 2024.

Mali mentalni leksikon: gaslajting

20.10.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Iako se reč gaslajting uveliko uvukla u svakodnevni govor, pa ju je tako prošle godine čuveni izdavač rečnika Merijem-Vebster proglasio za reč godine, nije zgoreg da se ipak podsetimo šta ona sve podrazumeva.

Kako je tom prilikom izdavač definisao, gaslajting je „čin ili praksa grubog dovođenja u zabludu, posebno zbog lične koristi“. Laički rečeno, to je ona pojava kada vas neko namerno “pravi ludim”.

Iako smo se već bavili ovom temom uopšteno, ovog puta ćemo se posvetiti gaslajtingu među tinejdžerima.

 

foto: unsplash.com

 

Kako smo već ranije pisali, postoje slučajevi kada nije tako jednostavno uočiti da ste ili ste bili žrtva gaslajtinga. Međutim, uočeno je da postoji nekoliko tehnika kojima se gaslajteri koriste. U američkom Institutu za nasilje u porodici uočili su nekoliko različitih modela i oblika ponašanja osoba koje gaslajtuju, pa su tako uspeli da ih razvrstaju.

Ono što je zajednički činilac kod svih ovih tehnika jeste da se osoba koristi psihološkom manipulacijom kako bi kod svoje žrtve stvorila opštu konfuziju i nepoverenje u sopstveno rasuđivanje stvarnosti, a sve to u korist nekog ličnog cilja.

 

STRUČNJACI SU UOČILI NEKE OBLIKA PONAŠANJA KOJI SE MOGU SVESTI POD GASLAJTING, A MI VAM NAVODIMO NEKOLIKO PRIMERA

 

  • Izvrtanje istine tako da su oni uvek u pravu, dok je druga osoba uvek pogrešnog shvatanja.

 

  • Promena teme ili odbijanje da sasluša kada se suočava sa laži ili drugim sličnim ponašanjem.

 

  • Govorenje drugoj osobi da su njihovi ciljevi i stvari koje su joj važne „glupe“.

 

  • Odvajanje žrtve od prijatelja i drugih vršnjaka koji bi mogli prepoznati njihove simptome koje su posledice gaslajtinga.

 

  • Laganje ili poricanje nečega, te odbijanje da se prizna laž, čak i kada im se pokaže dokaz.

 

  • Insistiranje da se određeni događaj ili ponašanje nikada nije dogodilo, te da ga druga osoba pogrešno pamti.

 

  • Širenje glasina i tračeva, ili govorenje žrtvi da ih drugi ljudi ogovaraju.

 

  • Pokušavanje da se izglade stvari lepim rečima koje se ne poklapaju sa njihovim postupcima.

 

  • Minimiziraju njihovo štetno ponašanje ili izgovorene reči govoreći nešto poput: „Ma da, to je bila samo šala“ ili „Previše si osetljiv“.

 

  • Iskazivanje ljubomore kroz ponašanje, prebacivanje krivice drugoj osobi za flertovanje sa nekim drugim, čak i kada to nije istina.

 

 

„NE MOŽE DA SEDIŠ SA NAMA!“

 

Gaslajting među mladima često se provlači i kao tema u sadržajima popularne kulture, kao što su filmovi i serije, pa čak i romani. Neki od tih filmova sada već nose kultni status, kao na primer film „Mean girls“ („Opasne devojke“) iz 2004. godine , koji na iskarikiran način govori o kompleksnim odnosima između dve grupe srednjoškolki.

Ono što su stručnjaci uočili da se pojavljuje kao najčešći oblik zlostavljanja među vršnjacima školskog i srednjoškolskog uzrasta jeste upravo nešto što je ponelo naziv po pomenutom filmu – „mean girl behaviors“ odnosno, ponašanje „zlih devojaka“.

 

foto: unsplash.com

 

Takvo ponašanje odnosi se na isključivanje pojedinca iz grupnih aktivnosti, tzv. zabadanje noža u leđa kao i različite oblike manipulacije kako bi se preuzela kontrola i stekao status popularnosti u grupi.

Pored toga, među tinejdžerima su uočeni štetni oblici ponašanja kao što su kultura otkazivanja (cancel culture) i sajberbuling, koji takođe mogu da vode ka gaslajtingu.

Ovakvi oblici ponašanja, nažalost, nisu neoubičajena pojava, međutim, kada ovakvo ponašanje ima određeni cilj, radi se o gaslajtingu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll