Svi mi osećamo emocije, ono po čemu se razlikujemo jeste način na koji ćemo se mi sami nositi sa njima i način na koji ćemo ih pokazivati drugima. Dok lako izražavamo emocije kao što su sreća i iznenađenje, ne želimo ispred svakog da plačemo. Izražavanje emocija se uči, ponašanje je razvijeno pod uticajem kulturoloških odnosno socijalnih faktora.

Tako su, na primer, “muškarci ne plaču” i devojčice “nisu besne”, poruke koje se upućuju deci još dok su ona mala. Potom te poruke koje dobija od odraslih, svako dete internalizuje, odnosno sada te reči postaju automatske misli svakog pojedinca. Ovakvim porukama dolazi do potiskivanja emocija, što može da ima negativne posledice. Zbog tog potiskivanja emocija  dešavaju se situacije kada osoba ”pukne” jer joj se “nakupilo”.

foto: unsplash.com

Svaka emocija nam je biološki data i zato jeste sasvim u redu da je osećamo, ono što je bitno jeste kako ćemo je izraziti. U redu je da budemo ljuti, nije u redu da nekog udarimo ili bacamo stvari. Emocije su prolazne, a šteta koju napravimo zbog istih može da bude dugotrajna.

Emocije nastaju kroz procenu određenih situacija i uvek su u vezi nečega.

ZAŠTO JE ZNAČAJNO DA SE UPOZNAMO SA SVOJIM EMOCIJAMA?

One nam pričaju priče o nama i daju nam mogućnost da bolje upoznamo sami sebe, a samim time i da utičemo na sebe, kako bi imali kvalitetnije odnose i funkcionalniji život.

Prepoznavanje svojih emocija se uči. Nikada nije kasno da počnemo da radimo na razvitku svoje emocionalne inteligencije. To će nam pružiti mogućnost da imamo bolju sliku o sebi, kao i da pronađemo načine da imamo bolje odnose i komunikaciju sa drugim ljudima. Razvitkom emocionalne inteligencije omogućavamo sebi da se funkcionalnije i kvalitetnije suočim sa svojim problemima i iste rešimo.

foto: unsplash.com

Da bi mogli da budemo emocionalno inteligentni, pored prepoznavanja svojih emocija potrebno je da budemo i odgovorni. To podrazumeva da prihvatimo sopstvenu odgovornost za svoje emocije, da smo mi odgovorni za to kako ćemo se osećati i kako ćemo se ponašati u izazovnim situacijama. Nečije ponašanje može kod nas izazvati različite emocije, ali ta osoba nije kriva za naše emocije. Ta osoba jeste odgovorna za svoje ponašanje. Način na koji ćemo mi reagovati na određena tuđa ponašanja je na nama.

DA BISMO POSTALI EMOTIVNO INTELIGENTNI ZAHTEVA VREME I UPORNOST

Kad god osetimo nalet jakih emocija, treba prikočili i promisliti šta se to tačno dešava. Ovo su neka pitanja koja bi bilo dobro postaviti sebi pre nego što naglo odreagujemo:

• Šta je tačno to što me je naljutilo?
• Kako ja to osećam ljutnju?
• Kada osećam sreću?
• Koje situacije me čini tužnim?
• Da li pričam sa nekim o svojim emocijama?

Emocije su unutrašnji putokazi ka našim vrednostima, ka onome što nam je bitno i onome što namje značajno. Korisno je da “sednemo, popričamo i saslušamo ih” kao sa dobrim starim prijateljem.

piše: psih. Aleksandra Borzaš

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: mali mentalni leksikon