Subota, 13. July 2024.
Projekti

Mali mentalni leksikon: još malo o granicama

13.11.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Postojanje psiholoških granica nam je važno da bismo mogli uspostavili zdrave i funkcionalne odnose sa drugim ljudima. Kako smo već pisali, granice možemo posmatrati kao fizički i emocionalni prostor koji dozvoljavamo da bude između nas i drugih. One nam daju mogućnost da budemo zaštićeni i sigurni, a drugima daju informaciju kako mogu da se ophode prema nama.

 

KAKVE SVE GRANICE MOŽEMO IMATI?

 

  • Fizičke granice odnose se na lični prostor,tačnije, odnose se na to koliko nam je prihvatljivo da neko stoji u našoj blizini. Ove granice nam se najčešće testiraju prilikom upotrebe gradskog prevoza. Tako, u slučaju da je autobus pretrpan možemo osetiti nelagodu što su nam drugi ljudi previše blizu. Takođe, odnosi se i na telesne granice, što znači da nemamo svi jednaku potrebu za zagrljajem, poljupcem u javnosti ili držanjem za ruku.

 

  • Seksualne granice su one koje se odnose na naše kapacitete za otvorenost po pitanju intime. Uz pomoć ove granice razaznajemo koji su nam komentari i pitanja prihvatljiva, kao i koji dodiri nam prijaju, a koji ne.

 

  • Inteletktualne granice odnose se na to da svako od nas ima pravo da ima svoj način gledanja na svet, svoje mišljenje, stavove, sistem vrednosti i uverenja. To što možda ne posmatramo svet na isti način, nije razlog da neko nekoga vređa.

 

  • Emocionalne granice odnose se na tendenciju za direktno ispoljavanje svojih emocija sa bliskim ljudima.

 

  • Materijalne granice se odnose na materijalna dobra, novac, materijalne stvari i posede.

 

foto: unsplash.com

 

KOLIKO SU NAM JAKE GRANICE?

 

Iako granicama štitimo sebe, odnosno naše mišljenje i  osećanja, štitimo se i od mogućnosti da budemo povređeni. U slučaju da su te granice previše rigidne mogu nas i kočiti. Rigidnost i fiksiranost može da rezultira time da udaljavamo ljude od sebe, da drugima uvek izgledamo mrzovoljno i teški za saradnju, što na kraju može da dovede do toga da ostanemo usamljeni.

Međutim, ako su te granice suviše labilne može nam se dešavati da imamo poteškoća da drugima kažemo “ne” i “ne želim”, pa tako na neki način svaki put kada ne kažemo to „ne“ izdajemo sebe i samo bivamo povređeni zbog toga.

U balansu, tj. u zdravim granicama je spas.

 

foto: unsplash.com

 

Uspostavljanje zdravih granica pozitivno će uticati na naše zdravlje, kako mentalno tako i fizičko zdravlje. Kršenje naših granica, naša psiha (hteli mi to da priznamo sebi ili ne) tumači kao ugroženost, a onda se povećava i nivo hormona stresa- kortizola i adrenalina.

Ako ste ikada uhvatili sebe kako gunđate što ste pristali na nešto do čega vam baš i nije, znači da ste se našli u situaciji gde su vam prekršene granice.

Jednom kada uspostavimo granice, dobićemo mogućnost prvenstveno da razumemo sebe, sopstvene potrebe i želje, počećemo više da cenimo sopstveno mišljenje i stavove, ali isto tako ćemo uspeti bolje da “čujemo” druge ljude, da ih razumemo i prihvatimo.

 

NIJE LAKO, ALI JE VAŽNO

 

Postavljanje zdravih granica nije lak zadatak u tome nas sputava: osećanja krivice, strah da ćemo biti odbijeni, strah da će doći do konflikta, negde duboko u sebi osećamo stah da ako počnemo da se zauzimamo za sebe drugi će nas odbaciti i osećamo se sami, usamljeni.

Pitanje koje treba sebi postaviti jeste – šta nam je prihvatljivije, ako ne postavimo granice ili ako postavimo granicu, pa makar nam to izazvalo osećaj neprijatnosti i krivice.

 

 

 

 

 

 

piše: psih. Aleksandra Borzaš

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

 

Oznake:

Scroll