Petak, 19. July 2024.
Projekti

Mali mentalni leksikon: ljubav

19.12.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Nakon što smo u nekom od prethodnih tekstova definisali zaljubljenost, možemo da kažemo i reč ili dve o ljubavi.

Psihološkinja sa naših prostora, Tatjana Stefanović Stanojević smatra da ljubav čine „tri P“, odnosno tri nagonske komponente: privlačnost, požuda i privrženost.

Šta bi to značilo? Da bismo otpočeli priču o ljubavi, neophodno je prvenstveno da nekoga opazimo, da nas privuče. Privlačnost ne mora nužno da bude na telesnom nivou, nekome može da bude privlačna osoba po svojoj ličnosti, osobinama, intelektu, što pruža zaštitu i sigurnost. Požuda se bazira na potrebi za seksualnim zadovoljstvom.

Što se tiče prirode i evolucije, jedini cilj je opstanak vrste. Vrsta će opstati samo ako se razmnožava. Privrženost odnosno afektivna vezanost, je asimetričan odnos koji prvo kreiramo sa negujućim roditeljem u ranom detinjstvu.

 

 

foto: unsplash.com

 

ŠTA NAM NAUKA GOVORI O LJUBAVI?

 

Kako bismo bolje razumeli kako to biramo emotivno partnere, potrebno nam je da razumemo razlike u stilovima vezivanja koji se odvijaju još u najranijem detinjstvu, od prvog kontakta s majkom po rođenju. Reč je o teoriji afektivne vezanosti koja nastaje kao rezultat saradnje psihoanalitičara Džona Bolbija i psihološkinje Meri Ejnsvort.

Afektivna vezanost je specifičan odnos koji se formira između majke i deteta od samog rođenja, i traje kroz čitav život. Potreba za vezanošću je bazična potreba, podjednako bitna kao potreba za hranom. Ljudska vrsta je vrsta koja najsporije odrasta, za razliku od drugih sisara. Da bi dete odraslo neophodno je da prođe mnogo više vremena, odnosno godina. Da bi dete opstalo, neophodno mu je dugogodišnja pažnja drugih osoba.

Privrženost, odnosno afektivna vezanost je urođena strategija opstanka. U zavisnosti u kojoj meri je majka bila responzivna tj. odgovarala na potrebe deteta i na koji način razviće se četiri stila afektivne vezanosti: sigurni stil vezanosti, anksiozno-ambivalentni stil, izbegavajući stil i dezorganizovani stil vezanosti.

 

foto: unsplash.com

 

Sigmund Frojd je u svojim radovima navodio “prisilu ponavljanja” što znači da svaka osoba na nesvesnom nivou ima tendenciju da ponavlja svoje odnose iz detinjstva. Čak je i naš mozak programiran da “igramo na sigurno” u svim domenima života.

Helen Fišer u knjizi “Anatomija ljubavi”navodi da su srodne crte ličnosti, slične navike, podudaranja interesovanja, zajedničke vrednosti, uživanje u sličnim stvarima u slobodnom vremenu i zajednički prijatelju pokazatelji bračne stabilnosti.

 

DA LI JE SVAKA LJUBAV „POTPUNA“ LJUBAV?

 

Jedna od teorija koja se bavila pitanjem ljubavi jeste Sternbergova triangularna teorija ljubavi. Po ovoj teoriji ljubav je sačinjena od komponenti: intimnosti, strasti i privrženosti.

Sternberg navodi da postoje različite kombinacije ljubavi:

 

  • Odsustvo svih komponenti je ono što osećamo prema poznanicima.
  • Dopadanje uključuje samo komponentnu intimnosti i karakteristično je drugarstvo. U okviru ovih odnosa ostvarujemo i zadovoljavamo potrebu za bliskošću i poverenjem.
  • Zaljubljenost je sačinjena od fizičke privlačnosti i seksualnog uzbuđenja, odnosno zaljubljenost karakteriše strast. Da bi veza uznapredovala potrebno je da dođe i do javljanje i komponente privrženosti i intimnosti.
  • Prijateljska ljubav odnosno karakterističan oblik ljubavi u dugogodišnjim brakovima, sačinjena je  od komponenti privrženosti intimnosti. U ovom slučaju, par oseća i dalje snažnu emocionalnu povezanost, ali je strast izbledela.
  • Romantična ljubav nastaje kombinacijom intimnosti i strasti i karakteristična je u prvim fazama zabavljanja, odnsno u prvim mesecima veze.
  • Potpuno ljubav po Sternbergu je ona koja sadrži sve tri komponente, odnosno intimnost, strast i privrženost i ovo je ono što se smatra idealnom i čime ljudi teže. Da bi par uspeo da dostigne ovu fazu i da svoj odnos održava u toj fazi, neophodno je mnogo truda, rada, razumevanja i komunikacije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

piše: psih. Aleksandra Borzaš

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll