Ukoliko ste pročitali prošli tekst, sad već dobro znate šta je gaslajting. Tada smo naveli i nekoliko primera psihološkog zlostavljanja koji se mogu svesti pod gaslajting. Sada ćemo se konkretnije posvetiti jednom primeru gaslajtinga.

KAKO TO IZGLEDA ?

Nina, Milica, Katarina i Tamara sebe nazivaju najboljim drugaricama i svakodnevno komuniciraju u vajber grupi, koju su nazvale “BFFs”. U toj grupi razmenjuju fotke, informacije o domaćem zadatku, dogovaraju se šta će da rade za vikend, koju će kombinaciju obući za tu rođendansku žurku koju imaju u subotu, razmenjuju informacije o simmpatijama…Međutim, Tamara ne zna da su u međuvremenu ostale tri drugarice formirale novu grupu na vajberu, u koju ona nije uključena. Njih tri su se tako dogovorile da zajedno odu na klizanje, ali da ni slučajno ne pozovu i Tamaru.

foto: unsplash.com

Ipak, Tamara je od komšinice, koja se tamo zatekla u isto vreme, kasnije saznala da su njih tri bile na klizanju, dok su njoj rekle da su zauzete učenjem, što ju je rastužilo. Kada je sutradan u školi pokušala da zatraži objašnjeje, njih tri su joj složile priču kako su se o tome sve zajedno dogovarale još prošle srede na velikom odmoru, ali da je ona sigurno zaboravila ili nije ni slušala o čemu se govori jer je stalno gledala profil na instagramu onog dečka iz ekonomske škole. Katarina ju je čak ubeđivala da su u još nekoliko prilika razgovarale o tome, a naposletku je pokušala da joj stvori osečaj krivice rekavši joj kako su je one čekale, ali da se Tamara samo nije pojavila na klizalištu.

Ovakvo izvrtanje stvarnosti i ubeđivanje može se dovesti u vezu sa nekim od oblika gaslajtinga.

Iako bi se, na prvi pogled moglo reći da je reč o laganju, ono po čemu se gaslajting razlikuje od uobičajenog laganja i izvrtanja stvarnosti, jeste to da se radi o trajnijem procesu koji je pre svega osmišljen sa jasnom namerom, a ide toliko daleko da se stručnjaci slažu da se može smatrati i vrstom emocionalnog zlostavljanja.

GASLAJTING MOŽE DA IMA OPASNE POSLEDICE PO MENTALNO ZDRAVLJE

Pored preispitivanje sopstvene stvarnosti, što je pojava kod svih žrtvi gaslajtinga, tinejdžeri se često osećaju izolovano i nemoćno. Gaslajting takođe može da utiče na to da osoba ima nisko samopoštovanje, sumnju u sebe i poteškoće u svakodnevnim obavezama u školi ili funkcionisanju u većim društvenim grupama.

Kao posledica gaslajtinga, tinejdžeri koji su žrtve gaslajtinga imaju rizik od anksioznosti, depresije i sucidnih misli, naročito ako su ovome bili skloni i pre nego što su postali žrtve gaslajtinga, jer ih to čini ranjivijima. U toku svog odrastanja često su nepoverljivi, kako prema vršnjacima, tako i prema sebi.

foto: unsplash.com

Stručnjaci su, takođe, uočili da su često i oni koji vrše gaslajting i sami bili žrtve nekog oblika psihičkog zlostavljanja, te navode da postoji mogućnost da su ovaj oblik ponašanja razvili kao odgovor na traumu doživljenu u detinjstvu, naročito ako se nije adekvatno ili uopšte na vreme pristupilo razrešenju tog problema.

Tome u prilog ide i studija koju su radili stručnjaci sa Univerziteta u Palermu na 250 mladih uzrasta od 18 do 30 godina, koja je pokazala da su osobe koje su vršile neki oblik psihičke manipulacije nad svojim emotivnim partnerima takođe pokazali visok nivo emotivne otuđenosti, impulsivnosti i antisocijalnog ponašanja.

ŠTA TI MOŽEŠ DA URADIŠ?

Prvo što bi bilo dobro da uradite, ukoliko posumnjate da ste žrtva gaslajtinga, jeste da ne okrivljujte sebe. Ne budite grubi prema sebi i pomozite sebi da procesuirate sve što se dogodilo, te da spoznate kakve ste emocije doživeli. Verovatno ćete u nekom trenutku želeti da se suočite sa vašim zlostavljačem, ali treba znati da to neće biti lako.

Porazgovarajte sa roditeljima, zatražite podršku od njih. Podrška bližnjih je važna, čak i u slučajevima kada od njih ne možete da dobijete pravi savet.

Takođe, bilo bi dobro da se posavetujte sa stručnjakom za mentalno zdravlje, kako biste lakše prevazišli posledice gaslajtinga.

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: mali mentalni leksikon