Ponedeljak, 7. October 2024.
Projekti

Mali mentalni leksikon: Međunarodni dan mentalnog zdravlja

10.10.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Pod parolom „Mentalno zdravlje je ljudsko pravo“ širom sveta je obeležen 10. oktobar Svetski dan mentalnog zdravlja.

Svetski dan mentalnog zdravlja posebno se obeležavamo u obrazovnim ustanovama – osnovnim i srednjim školama, gde stručno osoblje na časovima sa učenicima razgovara o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja i negovanju mentalne higijene. Često su i sami učenici uključeni u program obeležavanja ovog dana.

Tako su ove godine učenici osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Kneževca povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja zajedno sa školskim psihologom izradili informativne flajere, koje su potom delili meštanima sa kojima su i razgovarali, sa ciljem da podignu pažnju javnosti o ovoj veoma važnoj temi.

 

foto: unsplash.com

 

Mentalno zdravlje od krucijalnog je značaja za blagostanje svih ljudi – bez obzira na njihov pol, uzrast, zanimanje i na kojem kraju sveta žive. Svetska zdravstvena organizacija naglašava da se mentalno zdravlje ne odnosi samo na bolesti i poremećaje koje se odnose na mentalno zdravlje, već je jedan od važnih činilaca koji ljudima omogućava da ostvare svoj pun potencijal, da budu rezilijentni, budu produktivni u različitim okruženjima svakodnevnog života, te da se upuštaju u smislene odnose koje će održavati i daju doprinos svojim zajednicama.

 

Pošto je mentalno zdravlje tema kojom se često bavimo, jer smatramo izuzetno važnom za normalno funkcionisanje svakog ljudskog bića, podsetićemo se šta mentalno zdravlje uopšte podrazumeva.

 

foto: unsplash.com

 

Kako je definisala Svetska zdravstvena organizacija, mentalno zdravlje je odsustvo mentalnog poremećaja koje obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom života, stanje u kome može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici. Ono je osnova sposobnosti razmišljanja, osećanja, međusobnih odnosa i uživanja u životu, te kao takvo predstavlja sveukupnu psihološku, emocionalnu i društvenu dobrobit osobe, stoga utiče na to kako ljudi osećaju, misle i rade.

Neki stručnjaci smatraju da mentalno zdravlje uključuje odgovarajuće korišćenje sposobnosti, očuvano pamćenje, sposobnost testiranja realnosti, proces mišljenja koji odgovara dobi, određeni stepen radoznalosti, opreza i mašte. Zdravo emocionalno funkcionisanje obuhvata odgovarajuću emocionalnu stabilnost, osećaj vlastite važnosti, određeni stepen podnošenja frustracija, savladavanje anksioznosti i nošenje sa konfliktnim emocijama.

 

CRNA STATISTIKA

 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samoubistvo je četvrti najčešći uzrok smrti mladih uzrasta od 15 do 29 godina, dok se pretpostavlja da je mnogostruko više slučajeva neuspelih pokušaja samoubistva. Istraživanja stanja mentalnog zdravlja dece pokazuju da 75 odsto mentalnih poremećaja počinje pre 25 godine, odnosno 50 odsto pre 18.

 

MENTALNO ZDRAVLJE KROZ ISTORIJU

 

  • U drevnim civilizacijama, kao što su egipatska, starogrčka ili rimska, mentalne bolesti nisu bile prepoznate u medicini, te su osobe kod kojih se pojavilo neko mentalno oboljenje tretirane kroz religijske rituale. Smatralo se da su obolele osobe oduzeli demoni ili zli duhovi

 

  • Hipokrat, starogrčki lekar iz doba Perikla, poznat i kao „otac medicine“ prvi je mentalna oboljenja tretirao lekovima, u 5. veku p.n.e

 

  • Međutim, u srednjem veku, kada medicina nije još bila prihvaćena kao nauka, došlo je do rasprostranjenosti verovanja da su mentalno obolele osobe obuzeli demoni ili đavoli, ovog puta kroz prizmu crkve

 

  • U hrišćanskim društvima se sve do druge polovine 18. veka smatralo da su mentalne bolesti neki vid Božije kazne. Mentalni bolesnici su bili stigmatizovani, zatvarani u nehumanim uslovima, zapostavljeni ili čak prepušteni samima sebi

 

  • Termin mentalna higijena sredinom 19. veka skovao je Vilijam Svicer, i danas se smatra pretečom savremenom pristupu mentalnom zdravlju

 

  • U SAD je u periodu od 1840. godine do 1880. otvoreno oko 30 državnih psihijatrijskih bolnica zahvaljujući naporima  nastavnice Dorotee Diks, koja je osnovala pokret mentalne higijene

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll