Nakon pregurane celokupne novogodišnje euforije, poslatih poruka dragim ljudima kako želimo da im ova godina bude srećna i čarobna, puno ruske salte i čašćavanja sebe da se prvi dan u Novoj godini provede ceo u mirnoj, opuštenoj atmosferi, u jednom momentu  nam se pokreće misao da napravimo balans i izvedemo računicu kakva nam je to prošla godina bila.

Lepog se sećamo, ponosimo se na sebe zbog svojih uspeha, ali u jednom momentu se prisetimo šta je to sve što nismo ostvarili, šta je to gde smo grešili i šta je sve ono što nas je „žuljalo“ u prošloj godini.

I tada nam se javlja ideja da u novoj, svežoj godini budemo drugačiji i poradimo na onome što nas je žuljalo.

OD PRVOG POČINJEM! 

Na vreme ću početi da učim, manje ću da koristim društvene vežbe, počeću da vežbam, više ću vremena provoditi napolju i slično. Spisak onog što bi se dalo ispraviti u ovoj novoj godini može biti dugačak. Podležemo čarima koncepta koji podrazumeva da se sa promenom kalendara restartovalo sve,  i da bi, eto, mogli i mi da počnemo ispočetka.

foto: unsplash.com

Tako, punii entuzijazma, prvog ili eventualnog drugog januara donosimo konačnu odluku i krećemo! Međutim, na sve ovo zaboravimo do početka februara i samo odmahujemo rukom na sve te ideje.

Tada shvatimo da se broj na kalendaru promenio, ali da smo mi i dalje ostali mi, a da se težnja za promenom dobijena prvog januara samo bile dobre zamisli, želje i ideje.

ISTRAŽIVANJA KAŽU DA 80% NOVOGODIŠNJIH ODLUKA PADA U VODU DO POČETKA FEBRUARA

Za kratko vreme, poneseni veseljem i dobroim raspoloženjem, mi sebi postavljamo zadatak da se promenimo, a da pri tome nismo razradili taktiku, konkretne poteze i merljive ciljeve.

Prvenstvneno treba preispitati sebe da li smo nešto odlučili ili samo želimo.

Kada razmišljamo o nekim promenama i odlukamo, mi ih koncipiramo na pozitivnoj bazi, fanatziramo da će nam život biti bolji, kvalitetniji i lakši ako ostavarimo svoje želje.

Jedno je nešto želeti, a drugo i odlučiti.

foto: unsplash.com

Ma koliko mi želeli nešto da se ostvari, želje su apstraktne, nemaju čvrstu postavku sa jasnim planom kako da ostvarimo ono što želimo. Odluka podrazumeva da smo se fokusirali da ostvarimo nešto i da sprovedemo tu ideju u konkretnu akciju.

Kada donosimo odluku, svesni smo da postoji nešto čega ćemo morati da se odreknemo za neki određeni period da bi ostvarili nešto što nam je mnogo značajnije. Na primer, za vreme prazničnih dana nećemo jesti čokolade i toliko kolača, kako bi uspeli da imamo xy kila.

NAŠE ŽELJE I CILJEVI SU PRIVLAČNI, ALI PROMENE NISU UVEK LAKE

Ako želimo da ostvarimo svoje ciljeve, ne treba da se vezujemo za datum. Ako već znam da sa sprovođenjem neke odluke neću početi od ponedeljka,  verovatno je da isto tako tako neću početi ni prvog ili drugog januara. Prebacivanje broja na kalendaru prosto nije dovoljan motiv za promenu.

Promene zahtevaju realniju procenu situacije, svojih mogućnosti i želja. Da bismo nešto uspešno promenili, moramo da imam razrađen pristup jer promene zahtevaju SMART postavku ciljeva. Šta znači SMART? To znači da taj cilj treba da  bude

Specific (specifičan)

Mesurable (merljiv)

Attainable (ostvariv)

Relevant (realan)

Time based (vremenski ograničen)

piše: psih. Aleksandra Borzaš

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: mali mentalni leksikon