Mali mentalni leksikon: prokrastinacija
Mnogima od nas poznata je situacija kada u momentu najveće natrpanosti obaveza odlučimo malo da predahnemo i odmorimo se, najčešće gledajući filmove i serije. Nošeni odlukom da odložimo obaveze i uživamo, uključimo „netfliks“. Sledeća scena koju primećujemo jeste da započinjemo treću epizodu serije, da je ponoć prošla i vreme je za spavanje, a da radne obaveze nisu izvršene. Tada, odlučujemo da je vreme za spavanje, a da ćemo sutra da ustanemo na vreme i da se držimo strogog rasporeda i budemo disciplinovani.
Međutim, sutra nas ne budi alarm nego prijatelji koji nas pozivaju na kafu, na šta rado pristajemo. Još jedan dan smo posvetili nekim drugim aktivnostima, a prvobitni zadatak ne obavljamo. Na kraju i ovog dana uviđamo da radne obaveze opet nismo uradili. Što smo mogli danas, ostavili smo za sutra – po drugi put. Tada već polako osećamo i bes prema sebi, jer nam se obaveze gomilaju a mi donosimo odluke da se bavimo aktivnostima koje su nam više prijatne.
foto: unsplash.com
Sasvim je prirodno da aktivnosti i situacije koje posmatramo dosadnim, napornim, neprijatnim ili zastrašujućim želimo da izbegnemo. Međutim ovakav način ponašanja ima svoju cenu. Osoba koja se boji zubara, a trenutno oseća intenzivan bol, neće sigurno sa osmehom nazvati da zakaže, ali u slučaju da to ne uradi bol će samo postati intenzivniji. Između druženja sa prijateljima i učenja, prijatnija nam je aktivnost druženje, međutim, u slučaju da ne učimo imaćemo posledice u vidu lošijih ocena. Konstantno odlaganje obaveza, koje se rezultira time da dovode do ometanja svakodnevnog funkcionisanja i remeti osobu da ostvari uspeh u oblastima koje su joj važne naziva se prokrastinacija.
ZAŠTO ODLAŽEMO?
Prokrastinaciju možemo definisati kao naviku odlaganja za neki drugi momenat. Situacija ili aktivnost procenjujemo da je dosadna, naporna, zahtevna ili izaziva u nama osećanje nelagode ili straha i zamenjujemo je za neku drugu aktivnost koja je manje značajna ali je tumačimo kao prijatnu. Tako, na primer, umesto da uradimo domaći zadatak , odlučimo da se nađemo sa prijateljima, ili da „bindžujemo“ seriju.
Odlažemo u nadi da će malo kasnije, sutra ili za nedelju dana ta aktivnost nama biti jednostavnija ili privlačnija za odrađivanje. Ako zamislimo situaciju gde je potrebno da uradimo neki domaći zadatak, a pri samoj pomisli na to zauzimamo stav kako je taj zadatak suviše komplikovan i dosadan, javiće nam se i osećanje neprijatnosti. Da bi smanjili taj osećaj neprijatnosti odlučujemo se da odradimo nešto drugo. Prebacivanjem na drugu aktivnost osećamo olakšanje, kao da smo izbegli potencijalnu opasnost.
Ono što vrlo često prati odlaganje, jeste da u svojoj glavi i dalje razmišljamo o neispunjenoj aktivnosti, ispunjeni smo osećajem krivice, samooptužujemo se, nazivamo sebe lenjim i bivamo anksiozni. I na kraju priče samo bivamo mentalno iscrpljeni.
HEDONIZAM I NISKA TOLERANCIJA NA FRUSTRACIJU
Sama prokrastinacija se bazira na filozofiji hedonizma i niskoj toleranciji na frustraciji. Odlaganjem dobijamo kratkoročno zadovoljstvo, time što je osoba odložila aktivnost automatski je počela da oseća olakšanje. Problem nastaje kada uvidimo da će nam ovakvo ponašanje na duže staze doneti štetu. Bolja opcija bi bila da funkcionišemo po principu dugoročnog zadovoljstva. To znači da odložimo zadovoljstvo nakon što ćemo izvršiti aktivnost koja nam donosi neprijatnost.
Pod niskom tolerancijom na frustraciju podrazumevamo kategoriju uverenja osobe koje se bazira na to da je neka potencijalno očekivana nelagodnost, uzmimo, na primer, učenje ili pomisao da sada treba izbaciti smeće, doživljena kao previše teška da bi je osoba podnela. Osoba smatra da je za nju to prevelik teret i izbegava taj osećaj frustracije i nelagodnosti. Osoba sa ovakvim uverenjem duboko u sebi smatra da sve što radi treba da bude, lako, prijatno i zanimljivo, a ako to nije slučaj, takve aktivnosti ili situacije su grozne i nepodnošljive. Kada razmislimo, učenje nije baš aktivnost kojoj se radujemo, ali nije ni aktivnost koju ne možemo da podnesemo.
Prihvatanje da nam se nešto baš i ne dopada, ali da će izvršenje tih aktivnosti doneti neku korist ili olakšanje predstavlja putanju ka prestanku odlaganja obaveza.
foto: unsplash.com
Skoro u svim oblastima života možemo da prokrastiniramo. Od svakodnevnih obaveza kao što je na primer: pospremanje sobe, izbacivanje đubreta, peglanje, pranje sudova, pa do učenja i izvršavanja obaveza vezanih za školovanje ili odlaganja nekih neprijatnih razgovora sa roditeljima ili prijateljima. Odlažemo da informišemo ljude da smo promenili odluku o prethodnom dogovoru. Odlažemo da izvršimo ono što smo obećali. Odlažemo redovne odlaske kod lekara.
Odlaganje obaveza jeste nešto što je u trenutnom momentu izrazito privlačno, neophodno je samo obratiti pažnju da nam takav način funkcionisanja ne pređe u naviku, jer na duže staze donosi više štete nego koristi.
piše: psih. Aleksandra Borzaš
Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.
