Subota, 9. November 2024.
Projekti

Mali mentalni leksikon: sreća

30.11.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Pitanje sreće je fenomen koji nas sve zaokupira. Ljudi su fascinirali idejom sreće i zamišljanjem nekog idealnog trenutka, kada će nam u životu ići potaman i mi ćemo konstantno biti srećni. Svi težimo da imamo srećan život. Nauka je ovim fenomenom počela da se bavi razvitkom grane psihologije koja se zove pozitivna psihologija. Sama grana se javila kao odgovor na sva prethodna istraživanja fenomena koji su se najviše odnosila na mentalna oboljenja.

 

 

TRI NIVOA SREĆE

 

Sreća je jedna od bazičnih emocija i ona nam ukazuje da nam nešto odgovara i prija. Kada kažemo sreća, automatski pomišljamo na one momente kada se osetimo zadovoljni, euforični, dobro raspoloženi. Danijel Netl u svojoj knjizi “Sreća” navodi da imamo tri nivoa sreće.

Pod prvim nivoom Netl navodi osećaj zadovoljstva, radosti, veselja i vrlo često je vezano za ostvarenost neke želje. U slučaju kada nam se odloži čas gde smo trebali da odgovaramo, osetićemo olakšanje i sreću.

Drugi nivo sreće se odnosi na osećaj opšteg zadovoljstva, odnosno, odnosi se na jednu kognitivnu procenu balansa između bola i zadovoljstva koje osetimo u našim životima. Kreiranje kognitivnih spiskova bola i zadovljstva koje možemo da uporedimo. Drugi nivo sreće uključuje i složenije procese kao što je, na primer, poređenjem sa alternativnim mogućim ishodima. To su nam one situacije kada “biramo između dva zla” – tada mi procenjujemo da li je situacija koja se odigrala bolja od alternative koja se mogla odigrati i tada osetimo osećaj olakšanja.

Treći nivo sreće se odnosi na ono što se smatra Aristotelovim idealnim životom – eudaimonia, odnosno na život u okviru kojeg pojedinac razvija ili ispunjava svoje istinske potencijale. Ono što je specifično za ovaj nivo sreće jeste da nema nečeg određenog što se oseća kada se dosegne treći nivo sreće, jer je svačiji potencijal drugačiji.

 

foto: unsplash.com

 

Opšte je poznato da bismo  svi želeli da dobijemo sedmicu na lotou, i fantaziramo kako će nam tako nešto razrešiti sve naše probleme i bićemo srećni. Naravno, u ovoj fantaziji su dodate blagodeti koje donosi novac, a to može biti provod, putovanja, uživanje i avanture. Međutim, istraživanja nam ukazuju da novac igra  ulogu u sreći osobama koje žive na marginama siromaštva.

Kada smo preopterećeni sa tim da li ćemo imati dovoljno finansijskih sredstava za osnovne potrepštine, kao što su hrana, plaćanje računa, mogućnost kupovine lekova, novac ima značajan uticaj na sreću. Nakon te granice, novac nema toliki uticaj.

Dobitnici na lutriji, u momentu kada dobiju veliku količinu novca iskuse veliki nivo sreće. Međutim, nakon šest meseci nakon što su iskusili visok nivo sreće vraćaju se na svoje prethodne nivoe. Odnosno, sreća je podložna habituaciji.

 

POTPUNA POSVEĆENOST DOVODI DO SREĆE

 

Jedan od najistaknutijih istraživača u oblasti pozitivne psihologije nauke Mihalj Čiksentmihalji je 60-ih godina započeo je obimno istraživanje o sreći, zahvaljujući kojem mi danas možemo bolje da razumemo koje nas to aktivnosti dovode u to stanje. Zanimljivo je da je ovaj istraživač uveo termin „flow“ ili optimalno iskustvo, koji se odnosi na pojam sreće u najdubljem smislu i često se veoma razlikuje od pojma sreće kakvom je vide ljudi uglavnom.

Optimalno iskustvo definisano je kao stanje u kojem se nekoj aktivnosti koju obavljamo predajemo s punom posvećenošću , a koje je praćeno punom pažnjom i zadovoljstvom koje nastaje usled obavljanja te aktivnosti. To znači da se tom aktivnošćiu bavimo da bismo uživali u njoj, a ne zarad nekog drugog cilja, kao što su na primer uspeh, zarada ili sticanje statusa u društvu.

 

foto: unsplash.com

 

Istraživanja nam pokazuju da su ljudi opisivali da su srećni u momentima kada su bili zaokupirani nekom aktivnosti, i to u momentima kada su zapadali u stanje „flow-a“ – stanje u kojem su poptuno uronuli u aktivnost kojom su zaokupljeni.

Takođe, ono što smo saznali zahvaljujući istraživanjima jeste da ljudi srećne momente opisuju najčešće kada su okruženi sa porodicom i prijateljima, u čijem prisustvu se osećaju sasvim slobodnim da izraze svoje misli i osećanja i znaju da će biti podržani, a da u isto vreme mogu da budu individue i samostalno da razvijaju svoje potencijale.

Najčešće fantazije koju su nam vezane za pojam zadovoljstva i sreće jesu kada uživamo negde na plaži,

 

 

 

 

 

 

 

piše: psih. Aleksandra Borzaš

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll