Mali mentalni leksikon: trauma
U svakodnevnom razgovoru sve češće primećujemo upotrebljavanje reči trauma. Ono na šta treba skrenuti pažnju jeste da se reči trauma i stres u svakodnevnom govoru upotrebljavaju kao sinonimi, iako oni to nisu.
Stres se može definisati kao negativno emocionalno iskustvo koje je praćeno biohemijskim, psihološkim, kognitivnim i bihevioralnim promenama a koje imaju za cilj da izmene negativnu situaciju koja se desila ili da se prilagodimo toj negativnj situaciji. U slučaju da odgledamo film koji nas intenzivno uznemiruje, mi nećemo biti traumatizovani nego pod emotivnim stresom.
foto: unsplash.com
Prosečan srednjoškolac može biti pod stresom u nedelji u okviru koje je najavljeno veći broj odgovaranja i pismenih zadataka. Ta situacija kod srednjoškolaca se tumači kao neposredna opasnost, jer se boji kako neće moći da postigne da odgovori na sve postavljene obaveze, kao i u slučaju neuspeha koje će posledice biti. Na sve to naš organizam reaguje, pokreću se biohemijski procesi u organizmu, pa se tako povećava lučenje hormona stresa kortizola. Na psihološkom nivou možemo osetiti tenziju, strah, anksioznost što pokreće kognitivne i bihevioralne promene, odnosno učenik smišlja plan prevazilaženja situacije i preduzima sve neophodne akcije (to može da uključuje učenje, ali i pripremu “puškica”). Ovakva situacija je stresna ali nije traumatična.
SVAKI TRAUMATIČNI DOGAĐAJI SU STRESNI, ALI NISU SVI STRESNI DOGAĐAJI TRAUMATIČNI
Za razliku od uobičajnih stresnih događaja, kada se radi o traumatskim događajima ljudi ih vrlo često opisuju kao dešavanja koja nisu svakodnevna uobičajena ljudska iskustva. Posledice traumatskih događaja dovode do remećenja svakodnevnog načina života. Traumatska iskustva ugrožavaju život ili predstavljaju blizak susret sa nasiljem i smrću. Ono što je vezano za traumu jeste osećanje velikog straha, bespomoćnosti, gubitak kontrole i pretnje uništenjem.
Ovakvi događaji su retkost u čovekom životu, to su najčešće izolovana dešavanja. Međutim dovoljan je samo jedan ovakav događaj koji može da ostavi posledice na osobu i stvori traumu odnosno psihološku ranu. U slučaju kada bi uporedili psihološke rane sa ranama koje nastaju na telu, rane na telu mogu da ostanu otvorene i pri svakom dodiru izazivaju intenzivan bol, ili mogu da zarastu i stvori se zaštitan sloj kože. Na sličan način funkcionišu i psihičke rane.
OTVORENE I ZARASLE RANE
U slučaju da je rana ostala otvorena mi ćemo se truditi da se stalno štitimo i negujemo, što može da rezultira izbegavanjem nekih dešavanja ili ljudi, jer se bojimo da ćemo opet biti povređeni. U slučaju da je došlo do formiranja psihološkog ožiljka postoji mogućnost da će osoba da postane hladnija, da otupi na mnogobrojna životna zadovoljstva .
Primeri ovakvih događaja jesu proživljavanje nekih prirodnih nepogoda kao što su zemljotres ili poplave, potom saobraćajne nesreće, izbijanje požara u kući, fizičko, psihičko i seksualno nasilje, iskustvo rata ili zarobljeništva. Ovakve traume se u literaturi mogu staviti pod kategorijom trauma sa velikim T ili šok traume.
foto: unsplash.com
Radeći sa traumatizovanim osobama, stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja su indetifikovali i osobe koje nisu u svom životnom iskustvu imali traumatske događaje, koje možemo da svrstamo pod traumom sa velikim T, a ipak su izražavali simptome traumatizacije. Trauma sa malim T, razvojna trauma ili kompleksna trauma je psihološka rana koja je nastala pod uticajem konstantno prisutnih štetnih događaja koji najčešće nastaju u odnosima sa važnim drugim osobama.
Deca koja su odrasla u porodičnom okruženju gde su bila verbalno zlostavljana, zanemarivana tj. nije se odgovaralo na njihove potrebe, porodično okruženje gde je neko od članova zavisnik od alkohola, supstanci, učestalo seksualnog ili fizičkog zlostavljanja, nestabilnih odnosa negujućih figura, odnosno, roditelja su traumatizovana.
Svaka osoba skoro svaki dan prevazilazi stresne situacije i uspešno nastavlja sa funkcionisanjem u svom životu. Stres nije prijatan, ali on nije trauma.
piše: psih. Aleksandra Borzaš
Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.
