Utorak, 23. April 2024.
Projekti

Mali mentalni leksikon: učenje i pamćenje

01.11.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Koliko puta ste, u toku svog školovanja, od vaših baka i deka, učiteljica, starijih komšija i komšinica, pa i roditelja čuli onu izreku “Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”? Mi, stariji, koji smo pored đačkog prošli još neka druga doba, možemo i da potvrdimo, ali često i zaboravljamo da i nama to đačko doba nije baš sasvim bilo najlepše.

Zato vas i razumemo ako na ovu izreku imate nagon da prevrnete očima.

Šta je to što nam je svima kvarilo to najlepše doba, kada smo bili manje-više bezbrižni, gde smo se družili, trenirali omiljeni sport i zaljubljivali se?

Pa, verovali ili ne, iste muke smo imali kao i vi sada. Zato se možemo složiti da je jedan od najvećih problema u toku školovanja za sve učenike upravo učenje. I to ono uporno iščitavanje redova u knjizi, uz želju da se pročitano što lakše razume a još brže i zapamti.

 

foto: unsplash.com

 

ŠTA BI BILO UČENJE?

Iz perspektive učenika učenje bismo mogli da objasnimo kao mentalni napor i  proces sticanja znanja, usvajanja novih veština, sposobnosti i navika. Veći deo školovanja se bazira na namerno učenje, odnosno u naporu da izmemorišemo sve neophodne informacije i definicije. Da bismo ovaj zadatak uspešno ispunili bitne komponente su  disciplina, ali i koncentracija i pažnja.

Pažnju možemo da karakterišemo kao psihičku funkciju, mentalnu aktivnost u okviru koje u našoj svesti imamo jedan ili dva stimulansa. Stimulusi su nadražaji, odnosno informacije koje mi dobijamo iz spoljašnjeg okruženja i unutrašnjeg okruženja, odnosno iz našeg organizma. Pod spoljašnjim stimulusima su sve informacije iz spoljašnjeg sveta koje primamo putem čula odnosno informacije koje dobijamo putem organa: nosa, očiju, ušiju, kože.

Unutrašnji stimulisi su reakcije našeg tela – na primer,  kada osetimo da smo gladni, želudac šalje informaciju mozgu da je “prazan”.

Pažnja se, dakle, sastoji iz usmerenosti i usredsređenosti.

U slučaju kada idemo ulicom i sretnemo osobu koja nam se dopada, odjednom se osećamo kao da ceo svet prestaje da postoji.  Našu pažnju je zaokupirao samo lik te osobe, ne vidimo i ne čujemo ništa drugo. Mi smo tada usredsređeni, odnosno, tenacitet je jak.

Usmerenost pažnje ili vigilnost,  jeste sposobnost našeg psihičkog aparata da brzo prenosi svoj fokus sa jedne informacije na drugu. Ako uzmemo za primer vozača automobila u gradskoj gužvi, ta osoba mora da svoju pažnju usmerava na semafore, pešake, na retrovizor, na zvuk motora, vozila koja se nalaze ispred njega.

foto: unsplash.com

 

Zašto nam je data ova mogućnost?

Ako zamislimo pećinskog čoveka, koji hoda kroz prašumu i njegova pažnja je samo usmerena na to kako hoda, mogao bi da se nađe u potencijalnoj opasnosti. Ne bi reagovao na zvuke koji ga okružuju i u slučaju da bi naišao na divlju zver postao bi laka meta.

A, ako u drugom slučaju zamislimo naše pretke koji su krenuli u lov, i zapazili antilopu u žbunju bez kvalitetnog tanciteta, odnosno usmerenosti pažnje, ne bi bili u mogućnosti da se skoncentrišu i uhvate plen, posledica toga bila bi da bi on ostao praznog stomaka.

 

ŠTA NAM JE POTREBNO ZA USPEŠNO UČENJE I PAMĆENJE NAUČENOG?

 

Za uspešno učenje i pamćenje naša pažnja bi trebalo da bude fokusirana. Slika fokusirane pažnje jeste učenik koji uči za stolom i u potpunosti zanemaruje sve ostalo što ga okružuje. Učenik je usmeren na jedan ili dva stimulusa, dok ostale koji mu nisu od značaja zanemaruje. Ovo  još nazivamo i koncentracijom. Pošto nam se svima vrlo često dešava da je neophodno da izmemorišemo gradivo koje nam i nije interesantno, kako ga savladati?

 

foto: unsplash.com

 

EVO NEKOLIKO SAVETA KOJI BI VAM MOGLI BITI OD KORISTI:

 

1. Uslovi za učenje nikada nisu pravi i idealni, zato bi trebalo obezbediti svoj prostor za rad, gde možemo da se osećamo komotno. Za kvalitetnu pažnju neophodno je sebi obezbediti mir i tišinu. Odnosno, udaljiti telefon, a u slučaju i da se sluša muzika, neka bude tiha i po mogućnosti bez teksta.

 

2. Koristiti različite metode učenja, od iščitavanje teksta, preslišavanje, postavljanje pitanja, kreiranje mapi uma, vizuelizacija, učenje u grupi.

 

3. Takođe je potrebno praviti i neophodne pauze. Poput sistema u školi – učenje može da traje 45 minuta, a pauza 15 minuta.

 

4. Takođe, vrlo je poznata „pomodoro tehnika“.  Jedan pomodoro je sačinjen od 25 minuta učenja i 5 minuta pauze. I tako radimo tri ciklusa. Kada završimo četvrti ciklus učenja od 25 minuta, pravi se pauza od 15 – 20 minuta.

 

 

Lep je osećaj kada odložimo učenje za sutra ili vikend, ali mormo voditi računa da će nas ono ipak sačekati. Svakodnevni rad i disciplina će nam doneti kvalitetnije rezultate, nego “kampanjsko” učenje.

 

 

 

 

 

 

 

 

piše: psih. Aleksandra Borzaš

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll