Cetvrtak, 13. June 2024.
Projekti

Mali mentalni leksikon: umesto toksične pozitivnosti

17.10.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Toksična pozitivnost može se iskazati u raznim formama, pa je vrlo verovatno da ste nekada i sami želeći nekoga da utešite izgovarali neku od sledećih rečenica, ili su sa istom namerom te rečenice bile upućene vama.

Takve izjave u većini slučajeva su izrečene sa dobrom namerom,  ili u slučajevima kada ljudi jednostavno ne znaju šta drugo da kažu i ne znaju kako da budu empatični. Ipak, i tada je važno prepoznati da toksična pozitivnost može biti štetna, iako u osnovi nije zlonamerna.

 

DOBRONAMERNO, ALI TOKSIČNO

 

Kada se desi nešto loše, kao što je svađa sa najboljim prijateljem koja je dovela do prekida prijateljstva i gubitka odnosa, ljudi iz vašeg okruženja će vam verovatno reći „ma, samo ostani pozitivan“ ili „gledaj to sa vedrije strane“. Iako će takve komentare govoriti iz dobre namere, sa ciljem da uteše, takvi komentari mogu da spreče osobu da iskaže svoja osećanja i da ispriča šta doživljava. Nije retkost ni da se takvim komentarima prosto prekida razgovor o toj temi i prelazi na neku lakše, manje napornu temu.

Nakon što doživite neku vrstu gubitka, kao što je iznenadna smrt bliske osobe ili gubitak porodičnog doma u požaru, ljudi iz vašeg okruženja će reći da se „sve dešava sa razlogom“. Iako će ljudi davati takve izjave jer veruju da su utešne, ovo je takođe jedan od načina da izbegnu suočavanje sa tugom koju vi osećate.

 

foto: unsplash.com

 

U tim slučajevima, rečenice poput „sad moraš biti jak“ ili često imaju suprotan efekat, i sprečavaju osobu koja je doživela gubitak da zapravo proživi svoje emocije koje je taj gubitak izazavao, već im sugerišu da svoja osećanja treba da potiskuju.

Kada u razgovoru izrazite svoje razočarenje ili tugu, dešava se da vam je vaš sagovornik odgovorio da je „sreća sopstveni izbor“. Na ovaj način sugerisano vam je da ako neko oseća negativne emocije, on je sam kriv što nije odabrao da bude srećan. Iako se donekle može reći da je „svako kovač svoje sreće“, to se baš ne može odnositi na sve ljude u svakoj situaciji. Da li je osoba koja živi u ratom zahvaćenom području, kojoj su bombe razorile porodični dom, tražeći sklonište za svoju porodicu dok oko njih lete meci – odabrala da ne bude srećna?

 

foto: unsplash.com

 

Forsiranje pozitivnih stavova može naškoditi ljudima koji proživljavaju neke teške događaje i osećanja. Umesto da mogu da dele istinske ljudske emocije i dobiju bezuslovnu podršku, ljudi koji su suočeni sa toksičnom pozitivnošću smatraju da su njihova osećanja odbačena, ignorisana ili potpuno poništena.

To može dovesti do toga da ljudi zbog svojih “negativnih” osećanja imaju stid i krivicu, a sama toksična pozitivnost često služi kao  mehanizam izbegavanja suočavanja sa realnim, bolnim emocijama, koje nam na kraju mogu poslužiti za lični rast i bolje razumevanje sopstvenog bića.

 

OPTIMIZAM JE BOLJE REŠENJE

 

Ono što je potrebno jeste napraviti razliku između pozitivizma i optimizma. Naučno-istraživački radovi u okviru psihologije potvrđuju da optimizam doprinosi kvalitetu mentalnog zdravlja.

Optimista ne negira da su mu pojedine situacije stresne ili ima neprijatne emocije zbog toga, optimista prihvata emocije, dozvoljava sebi da “porazgovara “ sa njima, da nauči nešto o sebi, da sagleda situaciju sa više aspekata i da veruje u sebe da poseduje kapacitete da prevaziđe situaciju, makar da prevazilaženje situacije ne podrazumeva nužno da je “preokrene” u svoju korist nego samo da je razreši.

Pod uticajem krilatica “da budemo najbolja verzija sebe” kao da indirektno šaljemo sebi poruku da nismo dovoljno dobri. Umesto ideje da budemo najbolje verzija sebe, hajde da budemo dobro i da ljudi koji nas okružuju isto budu dobro.

 

 

 

 

 

 

Projekat je sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll