Nedelja, 14. April 2024.
Projekti

Mentalno zdravlje je blagostanje, ali i ono može da se naruši

18.11.2022.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Kada je blagostanje narušeno

 

Svetska zdravstvena organizacija mentalno zdravlje definiše kao odsustvo mentalnog poremećaja koje obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom života, stanje u kome može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici. Ono je osnova sposobnosti razmišljanja, osećanja, međusobnih odnosa i uživanja u životu, te kao takvo predstavlja sveukupnu psihološku, emocionalnu i društvenu dobrobit osobe, stoga utiče na to kako ljudi osećaju, misle i rade.

Prema definicijama nekih autora, mentalno zdravlje uključuje odgovarajuće korišćenje sposobnosti, očuvano pamćenje, sposobnost testiranja realnosti, proces mišljenja koji odgovara dobi, određeni stepen radoznalosti, opreza i mašte. Zdravo emocionalno funkcionisanje obuhvata odgovarajuću emocionalnu stabilnost, osećaj vlastite važnosti, određeni stepen podnošenja frustracija, savladavanje anksioznosti i nošenje sa konfliktnim emocijama.

 

 

Kako se manifestuju poremećaji u mentalnom zdravlju?

 

Neki od najčešćih poremećaja u mentalnom zdravlju mladih mogu se podeliti na nekoliko grupa. Prema podacima Instituta za javno zdravlje emocionalne poteškoće, kao što su depresija, anksioznost, frustracija, bes i razdražljivost česta su pojava među mladima. Manifestuju se kroz nervozu i uznemirenost praćeno osećajem lupanja i ubrzanog rada srca, bolova u donjem delu leđa, bolova u mišićima, glavobolje, osećaja mučnine i uznemirenog stomaka, a neki imaju povišena anksiozna stanja, kao što su stanja panike. Opisana su i stanja negativnog raspoloženja i tuge, usamljenosti, kao i stanje potpune nezainteresovanosti, manjka energije, strah i briga oko raznih stvari čemu je pridružen osećaj bezvrednosti, a manji procenat mladih osoba navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života.

foto: unsplash.com

Poremećaji u ponašanju ne predstavljaju samo adolescentski bunt

 

Tu su i poremećaji u ponašanju – kritičnost prema drugima i negativan odnos prema okolini iz čega proizilazi otvorena agresija prema okruženju. Kako navode stručnjaci, ovo ne predstavlja samo adolescentni bunt i očekivanu pojavu kod grupe mladih nego i oblik ponašanja u kome pojedinac ima potrebu da nekoga povredi, da nešto polomi, razbije ili da često ulazi u svađe. Ova vulnerabilna grupa mladih ispoljava slabiju adaptaciju i određene obrasce ponašanja, problem u izvršavanju obaveza u vezi sa učenjem i polaganjem ispita, a skloniji su i neodgovornom ponašanju.

Kod devojčica i mladih devojaka, češće nego kod dečaka i momaka, primećeni su poremećaji ishrane, kao što su anoreksija i bulimija, kao i neumereno prejedanje ili pak ortoreksija. Oni se mogu dovesti u vezu sa socijalnim pritiskom da se izgleda vitko i po određenim, ali teško dostižnim i neretko nerealnim standardima, koji se danas diktiraju na društvenim mrežama. Proteklu deceniju u virtuelnom svetu  obeležio je i trend pojave takozvanih fitnes modela i instruktora i uopšteno stil života sa prefiksom “fit”, tako da je pritisak o postizanju savršenosti sveprisutniji.

Zapaženi su i rizični obrasci ponašanja, kao što su pušenje cigareta, marihuane, konzumiranje alkohola, droga i sedativa, nasilno ponašanje i rizično seksualno ponašanje, a nažalost i slučajevi samopovređivanja i samoubistva. Povodom Svetskog dana prevencije samoubistva iz Svetske zdravstvene organiizacije stigle su nam alarmante vesti – u svetu svakih 40 sekundi neko sebi oduzme život, a u poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast samoubistava među mladima. Ove godine taj broj na svetskom nivou iznosi oko 800 hiljada.

 

foto: unsplash.com

 

 

Šta kaže statistika?

 

Podaci dostupni iz Nacionalne strategije Javnog zdravlja, a koji se odnose na zaštitu mentalnog zdravlja u republici Srbiji za period 2019-2026. godine. Oni pokazuju da deca do 14 godina i mladi (15-24 godine) spadaju u posebno vulnerabilnu populaciju. Istraživanja stanja mentalnog zdravlja dece pokazuju da jedno od sedmoro dece uzrasta 2-8 godina ima dijagnozu mentalnog, ponašajnog ili razvojnog poremećaja. Kod 11,3 odsto dece uzrasta 2-17 godina, po izveštajima roditelja, dijagnostikovane su emocionalne, ponašajne ili razvojne smetnje. Takođe, stistički podaci nam pokazuju da 75 odsto mentalnih poremećaja počinje pre 25 godine, odnosno 50 odsto pre 18.

 

 

Do sada ste već shvatili koliko je održavanje mentalne higijene ključno za svakodnevno funkcionisanje i održavanje balansa u svakodnevici preponuj različitih izazova. Kroz ove podatke pokušali smo da vas upoznamo sa problematikom, a u narednom periodu ćemo se nekim od pojmova opširnije pozabaviti.

U saradnji sa stručnim saradnicima-psiholozima zaposlenim u osnovnim i srednjim školama, kao i institucijama i ustanovama koje se bave mentalnim zdravljem i omladinom, pokušaćemo da se zajedno informišemo i edukujemo, te tako utičemo na destigmatizaciju mentalnog zdravlja omladine, kao i da podstaknemo stvaranje pozitivne društvene atmosfere u kojoj je prihvatljivo govoriti o mentalnom zdravlju pojedinca i čitavih generacija.

 

 

 

 

 

 Projekat “Digitalna psihoterapija” sufinansiran je iz budžeta Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll