У пројекту Великани Матице српске Телевизија ЦИНК из Новог Кнежевца приказаће – кроз 7 медијских садржаја, емисија и мини репортажа – деловања личности са територије Северног Баната и Горњег Потисја, односно некадашњих срезова Нови Кнежевац, Велика Кикинда, Нови Бечеј и Сента, које су оставиле значајан траг у раду Матице српске. Кроз архивске снимке, интервјуе и документарне реконструкције, приказује се улога „Матице“ у очувању језика, књижевности и националне свести, чији су актери били носиоци идеја — од буђења нације у 19. веку до отпора глобалној асимилацији у модерној ери.

Пројекат има вишеструки значај, како за локалну заједницу Северног Баната и Горњег Потисја, тако и за ширу националну и културну јавност. Прво, он открива нераскидиву везу између регионалног наслеђа и колективног идентитета српског народа. Матица српска, основана 1826. године у Пешти, није била само књижевно друштво, већ институција која је кроз језик, образовање и науку очувала српски наратив. Најастарија је књижевна и научна институција у Срба, основана од стране умних и угледних Срба који су схватили да се култура мора институционално организовати, како би долазила до широких народних маса, које је требало просвећивати и доприносити њиховом бољем друштвеном, културном и економском статусу у оквирима тадашње Хабзбуршке монархије.

Од свога оснивања па до данас представаљала је стожер окупљања посленика српске културе и науке, који су дали изванредне резултате у пољима свога деловања. Места на северу Војводине, прецизније северног Баната и Горњег Потисја, дала су бројне истраживаче, научнике, књижевнике, историчаре (Милан Савић, Милош Димитријевић, Тихомир Остојић, Стеван Брановачки, Васа Стајић, Теодор Павловић, Павле Трифунац, Аркадије Варађанин, Јован Радонић, Чедомир Попов), који су својим делом умногоме допринели деловању Матице српске. Многи од њих су били председници и секретари Матице српске, доприневши и организационом раду ове институције. Сматрамо да зато треба и на овај начин представити њихов лик и дело заинтересованој публици и широј јавности, посебно младима, као узор и инспирацију за културно и научно деловање, са поруком да оно није анахроно, већ основа критичког мишљења и отпора површности.

Пројекат се укључује и у шире обележавање 200. годишњице Матице српске (2026), постављајући својеврстан темељ за будуће иницијативе. Пројекат је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Oznake: Matica srpska