U prethodnim tekstovima osvrnuli smo se na najčešće oblike vršnjačkog I idigitalnog nasilja sa kojima se učenici susreću, a u današnjem tekstu sagovornik će nam biti Koordinator Tima škole za zaštitu od nasilja profesor Vladimir Mandić, zaposlen u Gimnaziji i stručnoj školi “Dositej Obradović”.

On nam je na početku objasnio ko čini tim škole za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

–Članove i rukovodioca tima za zaštitu određuje direktor ustanove na početku školske godine iz reda zaposlenih. To mogu biti nastavnik, stručni saradnik, sekretar i drugi. Broj i sastav članova tima za zaštitu zavise od specifičnosti ustanove kao što su vrsta i veličina ustanove, organizacija rada, izdvojena odeljenja, prisustvo dece i učenika iz manjinskih i marginalizovanih grupa i slično. Ustanova može da uključi u tim za zaštitu predstavnike roditelja i lokalne zajednice, učeničkog parlamenta i po potrebi odgovarajuće stručnjake među kojima su socijalni radnik, specijalni pedagog, lekar, predstavnik policije, objasnio je sagovornik.

Naš sagovornik nam je ovom prilikom predočio i koji su to zadaci Tima. Između ostalog, zadaci Tima su da:

• priprema program zaštite u skladu sa specifičnostima ustanove i utvrđenim merama za unapređivanje na osnovu analize stanja;
• informiše decu i učenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i mogućnosti traženja podrške i pomoći od tima za zaštitu;
• učestvuje u obukama i projektima za razvijanje kompetencija zaposlenih potrebnih za prevenciju i intervenciju u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
• predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije i učestvuje u proceni rizika i donošenju odluka o postupcima u slučajevima sumnje ili dešavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
• uključuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti;
• prati i procenjuje efekte preduzetih mera za zaštitu dece i učenika i daje odgovarajuće predloge direktoru;
• sarađuje sa stručnjacima iz drugih nadležnih organa, organizacija, službi i medija radi sveobuhvatne zaštite dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
• vodi i čuva dokumentaciju;
• izveštava stručna tela i organ upravljanja.

foto: unsplash.com

–Da li se u vašoj ustanovi sprovode neke posebne aktivnosti koje su u vezi sa upoznavanjem učenika sa vršnjačkim i digitalnim nasiljem?

Svake školske godine Planom rada tima se utvrđuju aktivnosti sa ciljem upoznavanja i edukacije učenika sa vršnjačkim i digitalnim nasiljem.

Školske 2020/2021. godine izrađen je i usvojen poseban dokument na temu Elektronsko nasilje – šta je i kako ga sprečiti. Dokument je prosleđen odeljenskim starešinama koji su na času odeljenskog starešine taj dokument dostavili svojim učenicima, koji su imali obavezu da se upoznaju sa datom temom.

Takođe, održano je više časova i radionica koje za cilj imaju prevenciju nasilja, diskriminacije, zlostavljanja i zanemarivanja.

Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja, obeležen  je poslednje srede u februaru  pod nazivom „Dan rozih majicaˮ. Gimnazija i stručna škola „Dositej Obradović” ove godine odlučila je da napravi jednu zajedničku fotografiju učenika i profesora koji su obukli roze majice, ili neki drugi rozi detalj, i tim načinom podržali obeležavanje Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja.

Snimljen je i video gde učenici citiraju značajene pisce i državnike na temu borbe protiv nasilja.

foto: CINK

Školske 2021/2022. godine povodom obeležavanja Svetskog dana nenasilja (2. oktobar) za učenike naše škole organizovana je pozorišna predstava o vršnjačkom nasilju „One su htele nešto sasvim drugo” u izvođenju Kamerne scene „Miroslav Antić” iz Sente. Izrađeni su i plakati za učenički pano, sa prikazom i objašnjenjima različitih nivoa nasilja i šemama sa protokolom postupanja u slučaju pojave nasilja.

U tekućoj školskoj 2022/2023. godini povodom obeležavanja Svetskog dana nenasilja i prevencije vršnjačkog nasilja, pripadnici policije iz PS u Novom Kneževcu održali su edukaciju za učenike škole na temu „Sa drugarima razvijaj komunikaciju, ne pesnicu”.

foto: unsplash.com

Našeg sagovornika zamolili smo da ovim putem posavetuje učenike kako da postupe ukoliko poznaju nekoga ko je žrtva vršnjačkog/digitalnog nasilja ili ukoliko su nekada i sami doživeli nasilje.

–Savet svim učenicima koji imaju saznanja da se dešava, ili se desilo nasilje, ili su i sami žrtva nasilja je da ne oklevaju i prijave nasilje. Nasilje mogu prijaviti odeljenskom starešini, školskom psihologu, direktoru škole, članu tima za zaštitu, roditelju ili bilo kojoj odrasloj osobi koja je dužna da preduzme odgovarajuće korake u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Nasilje mogu prijaviti i elektronskim putem na nacionalnoj platformi za prevenciju nasilja koje uključuje decu – Čuvam te! (cuvamte.gov.rs).

-Koji koraci se preduzimaju kada dođe do vršnjačkog/digitalnog nasilja?

Intervenciju u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čine mere i aktivnosti kojima se ono zaustavlja, osigurava bezbednost učesnika (onih koji trpe, čine ili svedoče), smanjuje rizik od ponavljanja, ublažavaju posledice za sve učesnike i prate efekti preduzetih mera. U ustanovi se interveniše na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kada se ono dešava ili se dogodilo između: dece ili učenika (vršnjačko nasilje); zaposlenog i deteta, odnosno učenika; roditelja i deteta, odnosno učenika; roditelja i zaposlenog; učenika i zaposlenog, kao i kada nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čini treće lice u odnosu na dete, učenika, zaposlenog ili roditelja.

Ustanova je dužna da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema.

foto: unsplash.com

Aktivnosti koje se preduzimaju zavise od nivoa nasilja. Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno učenici (učenik–učenik, učenik–dete). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima.

Aktivnosti koje se preduzimaju u zavisnosti od nivoa nasilja bliže su regulisane Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Na kraju našeg razgovora, sagovornika smo pitali da li i na koji način učenici koji su žrtve nasilja, ali i učenici koji su počinili vršnjačko nasilje, dobijaju stručnu pomoć i podršku?

-Svi učenici koji su žrtve nasilja pomoć mogu dobiti od nastavnika u školi, roditelja kod kuće, ali i od svojih vršnjaka. Svi učenici koji su žrtve nasilja ali i učenici koji su počinili vršnjačko nasilje imaju mogućnost ili obavezu da posećuju školskog psihologa, kako bi dobili adekvatnu stručnu pomoć i podršku, prema utvrđenom planu podrške koji izrađuju psiholog, odeljenski starešina i tim za zaštitu učenika. Po potrebi se u saradnji sa Centrom za socijalni rad učenici mogu uputiti na razgovor sa stručnim radnicima Centra, zaključio je sagovornik.

Projekat “Digitalna psihoterapija” sufinansiran je iz budžeta Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: digitalna psihoterapija