Rano jutros probudilo te je zvono alarma, što znači da je radni dan i da treba da ideš u školu. Polako ustaješ, i dok se umivaš i pereš zube osetiš neke čudne senzacije u telu. Danas će pitati iz sociologije – misao je koja je, verovatno, uzrok tih senzacija. Ako si veliki tremaroš, moguće je da zbog ove misli nisi baš mogao najbolje ni da spavaš, okretao si se cele noći po krevetu ili imao neke čudne snove. Sada je osvanuo taj dan, sediš u klupi, smenjuju se predmeti i nastavnici, školsko zvono oglasiće se još nekoliko puta i doći će red na tebe da pred celim odeljenjem zablistaš…ili doživiš potpuni fijasko. Bez obzira na to koliko si vremena proveo za knjigom. Dok ustaješ i odlaziš do katedre, osetiš kako ti se znoje dlanovi, srce ti ubrzano lupa i od tog lupanja ne čuješ ništa drugo oko sebe. Pokušavaš da sastaviš smislenu rečenicu, ali imaš osećaj da si zaboravio da govoriš.

Ovde ćemo se zaustaviti, jer nam nije namera da te podvrgnemo ponovnom proživljavanju agonije dok se prisećaš slične situacije čitajući ove redove.

foto: unsplash.com

Ono što ti možemo reći sa sigurnošću jeste da je trema sasvim uobičajena reakcija za mnoge tvog uzrasta, pa čak i one starije koji su iza sebe davno ostavili odgovaranje za ocenu, kontrolne testove i pismene zadatke. Trema, zapravo, u nekim slučajevima ne mora nužno da predstavlja negativno i neprijatno iskustvo.

Zanimljivo je to da se kada imaš tremu, ili što bi se reklo u svakodnevnom govoru – kada si nervozan, luči veća doza adrenalina. Povećano lučenje adrenalina dešava se i kada si uzbuđen zbog nečega. U oba slučaja slične su i prateće pojave kao što  ubrzano lupanje srca ili pojačano znojenje, a razlika je u tome što se nervoza odnosi na negativnu, a uzbuđenje na pozitivnu emociju.

Mi ćemo se u ovom tekstu pozabaviti tremom kao negativnom emocijom i pokušati da ti damo i poneki savet kako da se sa njom izboriš.

Šta kaže nauka?

Trema je univerzalno iskustvo, sa kojim su se mnogobrojni ljudi suočili. Drhtanje ruku, crvenilo lica, osećanje “kuvanja u stomaku”, pojačano znojenje, lupanje srca,”pucanje glasa” odlike su pobuđenosti organizma koje se javljaju u situacijama koje osoba procenjuje da su opasne i dovodi do aktivacije simpatičkog nervnog sistema, gde se ceo organizam sprema na “borbu ili beg”.
Doktor Teodor Klevendžer, profesor a kasnije i šef katedre za komunikacije na Univerzitetu u Floridi u svom dugogodišnjem radu upravo se bavio tremom. On je tremu definisao kao emocionalno stanje, u kojem emocije pobeđuju intelekt u toj meri da je komunikacija otežana.

Sam pokretač (stručnim jezikom rekli bismo stimulus) emocije je situacija u kojoj imamo publiku  i naspram nje izvođača. To može biti neki javni govor, ispit, odgovaranje pred odeljenjem, takmičenje. Pored toga, on navodi da situacija može biti neposredni uzročnik tj. anticpiranje buduće situacije može izazvati reakciju.

foto: unsplash.com

Trema se, možda, ne može sasvim pobediti, ali postoje načini da se ona umanji

Postojanje treme nije nužno znak da osoba nije dovoljno pripremila gradivo. Neka negativna pređašnja iskustva, nedostatak samopouzdanja ili iracionalna razmišljanja mogu uticati na smanjenje nivoa performansi. Međutim, da bi se izbegla ovakva situacija priprema jeste najbitnija.

Diplomirana psiholškinja Aleksandra Borzaš sa nama je podelila nekoliko načina na koje se trema može umanjiti.

– Tokom samog obnavljanja gradiva, može se i ono samo prezentovati na glas ispred ogledala. Ovo će ti, takođe, pomoći da bolje zapamtiš gradivo i uvežbaš prezentaciju u simuliranoj situaciji – onoj koja će se dogoditi sutradan kada budeš odgovarao za ocenu.

– U slučaju da si dobro pripremio gradivo, a svejedno pred samo odgovaranje počneš da osećaš tremu, možeš se umiriti rečima tako što ćeš  govoriti u sebi da si sve naučio, a da je ovo lupanje srca koje osećaš i gubljenje daha reakcija organizma – samo mala trema. Veruj u sebe i budi siguran u svoje sposobnosti.

foto: unsplash.com

– Takođe, u  ovakvoj situaciji savet – diši duboko – zaista može imati efekta. U tom slučaju probaj da primeniš neku od tehnika disanja u okviru kojih se insistira da se osoba skoncentriše na sosptveno disanje. To ćeš uraditi tako što ćeš polako i duboko udisati na nos. Dok u sebi  brojiš do 8, vazduh postepeno ispunjava donji, pa potom finalni i gornji deo pluća. Dok uzimaš vazduh na nos, potom ga zadržavaš dok izbrojiš do 8, a zatim, tokom brojanja do 8 ispuštaš vazduh. Nakon ovoga napravi kratku pauzu i ponovi vežbu nekoliko puta.

Ono što još možemo da zaključimo, na kraju, jeste da što se bolje budeš pripremao za odgovaranje ili test – bićeš sigurniji u sebe. Ukoliko, pak, na odgovaranje dođeš apsolutno nespreman, bojimo se da ti ni ovi saveti neće biti od velike pomoći.

Kako se vi borite sa tremom i šta vam u tim situacijama pomaže?

Projekat “Digitalna psihoterapija” sufinansiran je iz budžeta Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake: digitalna psihoterapija