Utorak, 25. June 2024.
Projekti

Судбина новокнежевачких и сенћанских оптаната кроз призму фотографије и личних прича

29.12.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Пише: Тајана Пијановић Ћурчић

Сложени историјски процеси као што је оптација и питање оптаната остављају неизбрисив траг у колективној свести учесника, а у многим случајевима и њихових потомака. Иако савременици догађаја и њихови потомци понекад  нису вешти приповедачи, или не остављају писаног трага иза себе, па чак често имају и доста нетачности у својим излагањима, њихова сведочанства и сећања су упркос свему, вредан историјски извор. Њихове приче додатно добијају на тежини уколико имају неки сачувани документ или фотографију, па самим тим прича о прошлим догађајима добија, поред персонализације, и визуелизацију. Када се ове два елемента истраживања укрсте добија се солидна представа о историјским догађајима и прошлим временима, какви су процес оптације и судбина оптаната.

Изложба аутора Мирослава Басарића из Сенте, управника СКЦ „Стеван Сремац“ из Сенте и Радована Њежића, историчара и новинара из Новог Кнежевца  под називом „Срби оптанти из Мађарске у Сенти и Новом Кнежевцу“  одржана у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада бави се питањем личних прича и фотографије  као историјског извора за проучавање процеса оптације.

Отварање изложбе „Срби оптанти из Мађарске у Сенти и Новом Кнежевцу“ у Културном центру Новог Сада.

ОПТАНТИ У СЕНТИ

У разговору са Мирославом Басарићем, аутором изложбе и управником СКЦ „Стеван Сремац“ из Сенте, сазнали смо колико је био изазов скупити приче и фотографије о сенћанским оптантима.

-Теренски рад увек један од најтежих, али могу рећи да сам дошао до доброг одазива међу потомцима оптаната у Сенту. Наиме, махом сам разговарао са потомцима који су четврта генерација, али негде и трећа, тако да дошао сам до различитих прича. Она прича која је наравно најупечатљивија и која је најбоља и и по којој је тематски изложена и ова изложба, а  тиче се Сенте и оптаната у њој, највише je везана са професорицу Зорицу Гашовић, која је неговала и чувала своју породичну историју и од које смо добили информације о комплетној породици, да кажем од чукундеде па до самих њених потомака и за то смо изузетно захвални. Такође, добио сам и разне приче и од других породица оптаната који су сви били расположени за разговор, али смо махом све те приче добили од треће генерације. Код четврте  генерације сећање на њихове претке оптанте бледи, али смо нешто и од њих добили. На пример, једна прича четврте генерације је управо та да зна куда је све пут њеног прадеде водио из Деске до Хоргоша, до Ковина па назад до Сенте, и из тога смо сазнали , пошто су махом оптанти били везани за пољопривреду, да земља у Ковину баш није добра, па су  из тог разлога дошли у Сенту, истакао је Мирослав Басарић.

Мирослав Басарић, управник СКЦ „Стеван Сремац“ из Сенте и један од аутора изложбе „Срби оптанти из Мађарске у Сенти и Новом Кнежевцу“.

ОПТАНТИ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Радован Њежић, историчар и новинар, и један од аутора изложбе, као и управник КИД Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски“ из Новог Кнежевца, рекао је да је питање оптације и оптанта за њега била непознаница. Спремајући се за изложбу, према сопственим речима, морао је консултовати што постојећу литературу на ову тему, што старије људе у Новом Кнежевцу, који су га упутили у ком правцу да се истраживање обави када је у питању територија данашње новокнежевачке општине.

-Ова данашња изложба о оптацији и оптантима која се догађала током 20-их и 30-их година прошлог века била је  један велики изазов за мене самог јер раније нисам знао пуно о тој теми. Оно што је било кључно у овој причи јесте то истражити изворе који су доступни о овој теми. Морам признати да је врло мало таквих ствари сачувано пошто, као што знате, Нови Кнежевац нема ни архив, ни музеј, тако да смо били принуђени да на самом терену, односно у местима општине Нови Кнежевац проналазимо саговорнике, а самим тим са саговорницима проналазимо одређену врсту извора када су у питању документи, фотографије, књиге или било шта друго што може допринети да се ова прича осветли. Тако сам имао разговоре у Новом Кнежевцу, Банатском Аранђелову, Сигету, чак смо ове године одржали једну трибину односно предавање које је било посвећено оптацији где смо имали као госте господина Јована Пејина, бившег директора Архива Србије у пензији који живи у Београду, а који је пореклом из Сирига код Сегедина, а такође и аутора двотомног капиталног издања о оптантима доктора Гојка Маловића, пореклом из Сарајева, који такође живи у Београду, и који су му дали нека упуства за истраживање ове теме. Тако да, све то скупа када се узме, и уз сарадњу појединаца, успели смо на наки начин да расветлимо личне приче које су се темељиле на причама породица Пејин, Штеванов, Путник, Владисављев, Радованов. На тај начин смо успели вечерас овде у Новом Саду да представимо нашу општину, наше место, на достојан начин у једној прослави која, морате признати, сто година оптације јесте један велики јубилеј,  рекао је Радован Њежић.

Радован Њежић, историчар и новинар, управник КИД Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски“ и један од аутора изложбе „Срби оптанти из Мађарске у Сенти и Новом Кнежевцу“.

ОКРУГЛИ СТО „ЛИЧНЕ ПРИЧЕ ОПТАНАТА“

Након отварања изложбе одржан је округли сто округли стоЛичне приче оптаната“  уз учешће аутора изложбе и др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске.  Уз активно укључивање присутне публике међу којима су били професор др Ференц Немет, историчар културе и Богдан Шекарић, музејски саветник и етнолог, једног од аутора изложбе „Стрма равница: сто година од колонизације Војводине 1921. године“,  који су дали неке корисне савете када је у питању даље истраживање процеса оптације и судбине оптаната. Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, историчар и књижевник, рекао је у разговору да је циљ оваквих скупова, поред обележавања ове знамените годишњице, и окупљање младих истраживача у мрежу сарадника.

-Наш је циљ, целог овог пројекта, да окупимо пре свега младе истраживаче који се нису раније бавили овом темом да би они ушли у ту тему. То су историчари, историчари уметности, архитектуре, етнолози, који почињу самостална истраживања темом оптације. Та тема је генерално слабо истражена, појам оптаната није превише познат српској јавности, тако да кроз ове изложбе, кроз трибине, сабирамо младе истраживаче, приређујемо програме у Културном центру Новог Сада и у сарадњи са Српским институтом из Мађарске учествујемо у обележавању стогодишњице. Вечерас је било право задовољство слушати Радована Њежића и Мирослава Басарића који су се бавили истраживањем у околини Новог Кнежевца, прецизније Банатског Аранђелова и самом Сентом, тако да и ова изложба и ово што смо вечерас чули је на моје велико задовољство, показује да је пројекат успешан и показује да су млади истраживачи успешно ушли у истраживање ове микро теме и ове теме где се види људска судбина и судбина оптантских породица на једном микроплану, рецимо у Сенти и Банатском Аранђелову о чему смо вечерас говорили, нагласио је др Милан Мицић.

Учесници округлог стола на тему „Личне приче оптаната“ Радован Њежић, историчар и новинар, Мирослав Басарић, управник СКЦ „Стеван Сремац“  и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Сунчица Марковић, заменица директора Културног центра Новог Сада, напоменула је да је овој изложби и уопште овој међуинституционалној сарадњи , претходила прошла година када је Нови Сад био Европска престоница културе и када је Културни центар Новог Сада у оквиру званичног програма који се односио на сеобе и на миграције, имао један врло запажен програм који се тицао колонизације Војводине између два светска рата.

-Ми смо тада приметили да програми такве врсте изазивају велику заинтересованост код публике и онда смо са професором Мицићем дошли на идеју да би можда могли приказати јавности још неке такве фрагменте из националне историје и уопште из тема које се тичу миграција и кретања становништва и њиховог утицаја на формирање идентитета и опште културе у Војводини, и таман нам је долазио у сусрет јубилеј оптације и тако смо дошли на идеју. На изложби је поред Културног центра учествовао и Српски културни центар „Стеван Сремац“ из Сенте, Српски институт из Будимпеште, Матица српска и појединци попут господина Радована Њежића , који су нам на овако један фин начин приказали у ствари како је у тим неким срединама, као што су Сента и Нови Кнежеввц, текао сам ток миграције и мешања становништва у том периоду, закључила је Сунчица Марковић.

 

Пројекат “Oптанти – 100 година касније” суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове суфинансијера.

Oznake:

Scroll