Tražiti pomoć nije znak slabosti
Svi mi lako i jednostavno prepoznajemo simptome gripa. Bolovi u grlu, povišena temperatura, slabost u mišićima… i sledi momentalna reakcija u cilju oporavka našeg organizma.
Vođenje računa o sebi i svom zdravlju ne počinje i ne završava se, ako vodimo računa samo o telesnim simptomima. Voditi računa o zdravlju, znači da treba da se pobrinemo i za svoju “dušu” tj. psihu.
Poput tela, koje kroz povišenu temperaturu iskazuje da mu treba dodatna pomoć u borbi protiv virusa, naša psiha isto ima svoje načine da nam ukaže da joj treba pomoć.
Ono oko čega se i roditelji najviše brinu je ono što je lako pratiti, kaže diplomirana psihološkinja Aleksandra Borzaš.
foto: unsplash.com
I S H R A N A
“Zdravlje na usta zdravlje”- što bi rekli naši stari, ali ovo može da pokazuje da nešto i nije baš na svom mestu. Da li u poslednje vreme nekako hrana i baš nema neki ukus, a želudac se steže pri samoj pomisli na jelo? Ili možda, za laganu večeru može da bude hamburger, kola i nešto slatko? U slučaju da se primete promene u ishrani, postoji mogućnost da se osoba suočava sa situacijama koje su joj stresne.
S A N
Ne postoji teži dan od onog nakon neprespavane noći. A taj teret postaje sve teži ako se to često dešava. Naravno, uvek može i da se ode u drugu krajnost, odnosno da se dužina sna produžuje.
R A S P O L O Ž E NJ E
Ne treba baš pokleknuti pod opštom invazijom narativa da treba stalno da budemo srećni. To baš i nije moguće, niti prirodno. Sasvim je ok da se osetimo i neraspoloženim i tužnim. Međutim, ako u jednom danu bez nekog velikog povoda, uspemo da prođemo roler-koster raspoloženja i to nam se često dešava, postoji mogućnost da nas nešto muči.
K O N C E T R A C I J A
Ako si sve češće dekocnetrisan, vrlo često odlutaš mislima, počinješ sve češće da zaboravljaš neke sitnice poput ključeva ili dogovor sa nekom osobom, a to ti se ranije nije toliko često dešavalo – može biti znak da se nešto dešava u tvom organizmu na mentalnom nivou.
foto: unsplash.com
Samo brinu za tebe, nemoj im uzeti za zlo
Verovatno svaka osoba u pubertetu može da se seti koliko su puta roditelji ispitivali do koliko sati si sinoć bio na kompjuteru ili kada si, šta i koliko pojeo. Koliko su samo puta gunđali zbog tvog ponašanja i na tvoja „čudna“ raspoloženja. Iako u tim trenucima imaš poriv za prevrtanjem očima ili čak za započinjanje svađe, seti se da su ti oni roditelji i da samo brinu za tebe. Nemoj im uzeti za zlo.
Odrasli često zaboravljaju koliko je teško biti mlad
Sa druge strane, ono što roditelji olako i veoma često zaboravljaju je to koliko je teško biti mlad. Teško je biti adolescent, koji promene organizma preživljava na svakodnevnom nivou. I naravno, ko će još pored svega toga da brine da treba jesti i supu za ručak, kada se može pojesti i pica na brzinu pred polazak na žurku.
Neke promene ipak nisu neuobičajene
Medjutim ako dolazi do povlačenja iz aktivnosti koje su ti do sada donosile dobar osećaj, recimo, prosto ne želiš više da treniraš rukomet, a nisi siguran odakle taj osećaj. Ili sve više i više izostaješ sa druženja sa prijateljima, iako i dalje te osobe smatraš najboljim prijateljima. Izbegavaš da odeš na žurku koja se do nedavno činila kao nešto što se ne sme propustiti. Od učenja i koncentracije, koja je za to neophodna, odavno si digao ruke. Naravno, ako si previše zabrinut, sopstvene misli su ti kao roj pčela. Pogotovo ako su te misli negativne.
Ako veruješ da postoji bol, ako smatraš da imaš prevelik teret na ledjima – verovatno si u pravu.
foto: unsplash.com
Tražiti pomoć nije znak slabosti
Tema metalnog zdravlja je osetljiva, jos uvek je tema koja se retko spominje medju ljudima. Ono što nam niko ne kaže je da smo svi mi, ljudi, sastavljeni od različitih elemenata, različite genetike i različitih životnih priča. Negde smo jaki, negde smo slabi. Neverovatno je to da nas sve “žuljaju” slični problemi.
Kao što vodimo računa o zdravlju, aktivnostima kao što je pranje ruku, zuba ili odlaska u teretanu, isto tako i psihi treba dodatno negovanje. Stručnjaci, poput školskog psihologa vam mogu pružiti pomoć. Naravno, postoji sve više opcija za online psihoterapiju i pristupi za psihološka savetovališta.
Tražiti pomoć kada je nečeg “previše” nije znak slabosti već je znak da smo hrabri i da vodimo računa o sebi, poručuje diplomirana psihološkinja Aleksandra Borzaš.
Projekat “Digitalna psihoterapija” sufinansiran je iz budžeta Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.
