Nedelja, 21. April 2024.
Projekti

Vladika Mojsije Mioković-Banaćanin među Krajišnicima

28.12.2022.
Centar za informisanje Novi Kneževac

VLADIKA MOJSIJE MIOKOVIĆ (1770-1823)

Verujem da većina građana Novog Kneževca, a i Srba šire, nije čula za vladiku Mojsija Miokovića, koji je jedan od nepravedno zaboravljenih narodnih pregalaca, prosvetitelja i borca za narodna i verska prava Srba u Habzburškoj monarhiji. Moj cilj je da ovim tekstom skinem trag zaborava sa njegovog lika i dela, i da ukažem na to da njegov lik i delo može da služi svima nama na čast i ponos, kao i uzor budućim mladim naraštajima.

Rođen je u mestu Jozefovo, danas je to deo mesta Novi Kneževac, 1770. godine. Ovo mesto je bilo deo Velikokikindskog dištrikta, i kao takvo je direktno bilo potčinjeno vojnim vlastima, a izuzeto iz ugarskog feudalnog sistema i spahiluka. Ta činjenica je omogućila mnogim stanovnicima ovog mesta da školuju svoju decu. Zamonašen je u manastiru Rakovac sa 15. godina 1785. godine da bi do 1798. godine prošao sve monaške činove, i od strane episkopa pakračkog Kirila Živkovića iste godine bio postavljen za arhimandrita manastira Rakovac. Na tom položaju je ostao do 1803. godine kada postaje arhimandrit manastira Bezdin.

Kako je živeo u veoma turbulentnim vremenima, kako u evropskim razmerama, tako i po srpski narod (to je doba Napoleona Bonaparte i Prvog srpskog ustanka), uspešno je branio prava Srpske crkve i njenog naroda. 1807. godine je rukopoložen da episkopa gornjokarlovačkog u Karlovcu, (danas republika Hrvatska). 1809. godine nakon mira u Šenbrunu između Napoleona i Habzurške monarhije, su formirane na prostoru gornjokarlovačke eparhije Ilirske provincije pod upravom Napoleonovog maršala Marmonta. Vladika Mojsije je uspeo da od njega izdejstvuje pravo da otvara srpske škole i bogosloviju na prostoru svoje eparhije, tako da je u jesen 1810. godine otvorena bogoslovska škola u Plaškom. Svojim ličnim prilogom kao i vernog naroda i sveštenstva je štamapao u Veneciji “Katahizis prote Stojana Šobota“.

Odlučno se borio protiv pokatoličavanja i unije, kojima je srpski narod bil izložen na prostoru njegove eparhije. Pred kraja njegovog života došlo je do pokušaja sklapanja crkvene unije u selu Tržić kod Ogulina kada su pop Nikola Gaćeša i pop Petar Glavaš pristali na crkvenu uniju, ali se sve ovo loše završilo po njih same, jer se narod predvođen popom Teodorom Glavašom, koji je bio pod uticajem vladike Mojsija, pobunio i ubio popa Gaćešu, a popa Petra naterao da se vrati u pravoslavlje.

Takođe vladika Mojsije je brinuo i vodio računa o monahu Josifu, iz manastira Gomirja, koji će kasnije, tokom događaja 1848. godine,  postatiti čuveni patrijarh Josif Rajačić. Vladika Mojsije Mioković je preminuo 14. decembra 1823. godine u Plaškom, gde je i sahranjen.

O vladiki Mojsiju Miokoviću se nije puno pisalo, i biografski podaci kao i podaci o liku i delu su dosta nepoznati. Novokneževački zavičajni istoričar Jožef Sabo je napisao jedan značajni članak koji je objavljen u časopisu Hereticus 3-4/2020 pod nazivom „Episkop Mojsije Mioković između tri carstva“. On je u tom svom delu na osnovu dostupnih izvora i literature sagledao neke od prelomnih tačaka u životu vladike Miokovića, i predstavio ih naučnoj i čitalačkoj javnosti.

-Plemićka povelja za Mojsija Miokovića i njegovu braću: Savu, Arona i Georgija (svi) Mioković . Mi Franja prvi po ugodnoj milosti Božijoj, car Austrije… Stoga smo blagonaklono pobuđeni (dirnuti) različitom vernošću, ništa manje zaslugama poštovanog Mojsija Miokovića, pravoslavnog episkopa Karlovačkog, koji je, dok je još njegova Dijacesza nalazila u delu naše nasledne pokrajine, u raznim prilikama stekao ogromno lično iskustvo, citira Sabo prevod plemićkog lista  posvećenog vladiki Miokoviću koji se čuva u Mađarskom državnom arhivu.

Novokneževčani su se na dostojan način odužili vladiki Miokoviću na taj način što su mu podigli ploču sa imenom 2013. godine, koja stoji na Svetosavskom domu – čitaonici u Obilićevu.

Od nekada brojne familije Mioković, danas je ostao sam Rada Miokov poznatiji u Novom Kneževcu kao Rada „Reza“ i njegov sin Sava. U Novom Kneževcu postoji inicijativa da se jedna ulica nazove imenom vladike Miokovića, i da se na taj način još jednom potvrdi njegov značaj za istoriju Novog Kneževca.

 

 

Projekat “Knjiga uspomena i sećanja” sufinansiran je iz budžeta Opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove sufinansijera.

Oznake:

Scroll