Cetvrtak, 13. June 2024.
Projekti

Значај штампе за изучавање питања оптације

30.12.2023.
Centar za informisanje Novi Kneževac

Пише: Радован Њежић

Питање изучавања процеса оптације и оптаната је вишеслојно и сагледава се из више углова, поља истраживања и интересовања. Било да је у питању историографија, књижевност, ликовна уметност, позориште, све ово у великој мери олакшава сагледавање сложених историјских процеса, као што је питање оптације, аграрне реформе и колонизације  који се део  шире теме у коју улазе и оптанти.  У историографији се поред архивских извора као извора првог реда користи, из низ других извора као што су фотографија, дневничке забелешке, а посебно једна врста извора која на најбољи начин одсликава дух времена теме која се сагледава – штампа.

Изложба аутора професора др Ференца Немета и мастер студента историје Страхиње Козоморе под називом „Српски оптанти из Мађарске у српској и мађарској штампи“  одржана у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада бави се баш питањем штампе као историјског извора за проучавање процеса оптације. Након отварања изложбе одржан је округли сто на исту тему уз учешће аутора изложбе и др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске.

Учесници округлог стола на тему „Српски оптанти из Мађарске у српској и мађарској штампи“ , професор др Ференц Немет, мастер студент историје Страхиња Козомора и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Резултати истраживања др Ференца Немета и Страхиње Козоморе говоре о начину на који су српска штампа у Краљевини СХС/Југославији и мађарска штампа у Краљевини СХС/Југославији и Мађарској пратила процес оптације Срба из Мађарске у Краљевину СХС/Југославију (1921−1931). Догађаји, појаве, процеси, ставови, вредности, надања у процесу оптације огледали су се у оновременој штампи. Страхиња Козомора свој мастер рад на тему „Оптанти у огледалу српске штампе у Војводини (1921-1931)“ планира да заврши и одбрани током следеће године. У разговору нам је рекао на који начин је долазио до релевантне штампе за ову тему.

-Штампу као извор у почетку било је мало комплексније пронаћи када је у питању тема оптације. Прво сам успео да пронађем новосадске листове „Заставу“ и „Јединство“, који су према теми оптације, писали различито, с обзиром да су једни заступали интересе радикала, односно Радикалне странке, док су други били демократе, односно заступали интересе Демократске странке. Када сам дошао до тог тренутка да нисам више могао да пронађем одговарајућу домаћу штампу на тему оптације, послужио сам се једном одличном књигом нашег историчара Душана Попова на тему међуратне српске штампе у Војводини. По садржају те књиге истраживао сам једну по једну новину где сам пронашао доста материјала везаног за само питање оптације. Могу закључити да је данашње предавање у коме сам учествовао заједно са др Миланом Мицићем и др Ференцом Неметом  прошло одлично, а да ће саму изложбу заинтересовани имати прилике да погледају у наредном периоду, истакао је том приликом Страхиња Козомора.

Страхиња Козомора, мастер студент историје и истраживач питања процеса оптације и оптаната.

Књига др Душана Попова „Српска штампа у Војводини  1918-1941“ јесте један од незаобилазних приручника  када је у питању штампа, за истраживање свих друштвено – политичких тема када је у питању војвођански простор између два светска рата. Страхиња нам је у наставку разговора изложио које све новине је користио усвом истраживању.

-У свом истраживању користио сам неколико новосадских дневних листова: „Застава“ , „Јединство“,  „Народ“, „Видовдан“. Користио сам и сенћанске дневне листове „Слога“ и „Јединство“, где се налазе описи ситуације у Сенти пре и после оптације, а има и занимљива прича како је страдао велепоседник Карл Ледерер, на чијем су се имању насељавали оптанти, и опис његове аутомобилске несреће. Поред тога користио сам и вршачке дневне листове попут „Банатског листа“, као и новине из тадашњег Великог Бечкерека „Банатски гласник“ и Панчева лист „Панчевац“. Претежно сам користио за изучавање ове теме новине из Баната и Бачке.

Међуратна српска и југословенска штампа која се бавила питањем процеса оптације и судбине оптаната.

Ове године обележава се стогодишњица почетка оптације Срба из Мађарске у југословенску државу, али и једног броја Мађара из Краљевине СХС/Југославије у Мађарску. Ови догађаји мало су познати широј јавности, те ова изложба доноси посебан поглед на појаве, процесе, ставове, вредности и надања и у процесу оптације мађарског становништава. Питали смо професора др Ференца Немета, историчара културе и једног од аутора изложбе, која је улога мађарске штампе у расветљавању догађаја везаних за процес отпације.

-Мени је припала та част и задатак да истражим како је мађарска штампа у Војводини, али и у Мађарској извештавала о оптацији у међуратном периоду. Мађарска штампа је била специфична у међуратном периоду из разлога што су Мађари после мировног уговора у Тријанону 1920. године од већинског народа постали мањина, те је за њих то представљао и одређени проблем идентитета, о чему је тадашња штампа писала. Питање оптације је било веома стресно за Мађаре, јер је требало да се одлуче ко ће иселити у Мађарску, а ко ће остати да живи у новоформираној држави Краљевини СХС/Југославији. Још једна од ствари о којој је мађарска штампа говорила и писала јесте део који се тицао аграрне реформе, из разлога што су Мађари из ње изостављени као несловенски народ. Фокус штампе је био усредсређен  на разне ексцесе и проблеме који су настали приликом спровођења аграрне реформе, у којој су оптанти са српске стране учествовали. Са ове временске дистанце може се рећи да мађарска штампа оног времена, као што су листови „Торонтал“, „Дел Бачка“ „Пешта Хирлап“ није била непристрасна, односно у потпуности објективна у свом извештавању, када се упореди са оновременом српском штампом. Управо је то један од разлога и нашег окупљања на овом предавању, односно округлом столу, како би видели све сличности и разлике у угловима сагледавања српске и мађарске штампе када су у питању оптанти и процес оптације. Управо је ова година јубилеја, сто година од почетка оптације, подстакла научнике и истраживаче да се прихвате писања о овој теми, која је по мом скромном мишљењу раније била скрајнута и недовољно истражена. Сагледавање тема као што су аграрна реформа, колонизација и оптација из више углова, даје могућност тумачења целовите слике међуратне прошлости и српско — мађарских односа, истакао је професор др Ференц Немет.

професор др Ференц Немет, историчар културе, и један од истраживача који заступа став о неопходности коришћења штампе у историјским истраживањима.

О значају штампе др Душан Попов је у свом већ помињаном делу о српској штампи  у Војводини рекао да „… баш новине могу бити коректив другим изворима, и обрнуто, писани документи из архива неопходни су да би се добио потпуни увид у истинитост онога што су новине нудиле јавности, да би се разумео контекст и извукли прави закључци…“. Професор др Ференц Немет је управо један од историчара таквог приступа истраживањима историјских тема.

-Ја преферирам истраживање штампе, јер је то нешто најближе и најразумљивије обичном животу човека. Она је у стању да из дана у дан прати развој догађаја, ситуација, и даје виђење слике „одоздо“.  По мом мишљењу када се архивска грађа укрсти са штампом добија се најпотпунија слика неке теме, односно у овом случају питање оптаната и процеса оптације, закључио је професор Немет.

Међуратна мађарска штампа која се бавила питањем процеса оптације и судбине оптаната.

 

Пројекат “Oптанти – 100 година касније” суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове суфинансијера.

Oznake:

Scroll