Spada u red najradosnijih hrićanskih praznika, koji proslavlja povratak Isusa Hrista u život, a dešava se na proleće, u vreme kada sve cveta. Uprkos savremenim načinima života, veliki broj običaja kojima se ovaj praznik obeležava i dalje se neguje u svom izvornom ili prilagođenom obliku. Mi, koji živimo na ovom području, imamo privilegiju da prazničnom radošću budemo okruženi nekoliko puta u kratkom vremenskom razdoblju. Uskrs je jedan od tih praznika.

Lepota življenja u multikulturalnoj sredini, čini se, pokaže svoje puno bogatstvo i raznolikost za vreme trajanja praznika. Postoji mnoštvo običaja koji su svojstveni i za katoličku i za pravoslavnu tradiciju, a neki od običaja su prisvojeni. Pored suštinskih razlika u tumačenju i verskim obredima, ono što je svakako najinteresantnije jesu razlike u narodnim običajima.

Tako je bilo i ove godine, kada se u našoj opštini praznovao Uskrs. Tačnije, dva Uskrsa. U samo nedelju dana imali smo priliku da isti praznik ispoštujemo dva puta. Praznik nosi isto ime, ali se praznuje na različite datume. Obeležava suštinski isti događaj, ali se praznuje uz drugačije običaje i obrede. Sve te različitosti predstavljaju bogatsvo jedne male zajednice.

Prvo je došao katolički uskrs, a sa njim i jedan od najupečatljivijih i najslikovitijih narodnih običaja, koji se odigrava na uskršnji ponedeljak, u narodu nazvan i „vodeni ponedeljak“. Zbog čega je baš pridev vodeni u nazivu običaja? To je dan kada, po starom narodnom običaju, mladi momci uz pesmu i muziku pozivaju devojke da izađu iz kuće i polivaju ih vodom sa bunara, kako bi bile zdrave i lepe. Za uzvrat, one ih daruju kolačima i farbanim jajima, a neretko i zaplešu zajedno.

Ovaj običaj pun je simbolike i može se tumačiti na više načina, a prema nekim izvorima vezuje se za događaj kada su žene Jerusalima obaveštavale narod o Isusovom vaskrsnuću, a vojnici su ih, ne bi li ih nekako ućutkali i sprečili u širenju vesti, polivali vodom. Drugi ovaj običaj povezuju sa događajem kada je Isus prao noge svojim učenicima uoči Tajne večere. U narodu je rasprostranjeno mišljenje da se polivanjem devojke spiraju njeni gresi, a bilo je uobičajeno da ovaj gest mladića predstavlja njegove namere prema devojci – ona koju je odabrao da polije, odabrao je za svoju životnu saputnicu. Koje god da je tumačenje, običaj se zadržao i do današnjih dana.

Tako su i ovog prazničnog ponedeljka praznovali novokneževački mladići. Obučeni u bele košulje, sa crnim čizmama, ukrašenim prslucima i šeširom, grupa momaka krenula je u fijakeru uz pratnju muzičara. Uz mnogo pesme i smeha pozivali su devojke da izađu ispred kuće i vodom iz kofa polivali ih na pragu roditeljske kuće. Uz mnogo smeha i pesme, počašćeni su šarenim jajima i kolačima,

Jedna starija Novokneževčanka ispričala nam je kakvo je značenje ovaj običaj nosio sa sobom u vremenu kada je ona bila devojčica. Prema njenim rečima, bila je to prilika da mladići “ošacuju” koja kuća krije kakvu mladu devojku za udaju. Kako kaže baka Eržika, tada nije bilo mnogo prilika za slobodno druženje momaka i devojaka kao danas.

–Nije ti to dete kao sad, da se gledate na telefone, mi smo se ovako upoznavali i zaljubljivali, dodaje ona prisećajući se sa kakvim se uzbuđenjem nekada čekao Uskrs. Iako su događaji o kojima sada priča prošli pre više decenija, sa jednakim uzbuđenjem se i danas raduje praznicima. Nekada je to bilo zbog pesme, igre i druženja, a danas jer je tada porodica na okupu.

–Dođu mi deca i unuci svake godine za praznike, tada imaju slobodne dane. Kuća mi se ispuni smehom, miriše na kolače, zajedno farbamo jaja i provodimo vreme. Onda zajedno idemo u crkvu, priča baka Eržika sa osmehom na licu, ali i tugom u očima. Jutros je decu i unuke ispratila na put, tamo negde preko granice.

Jedna starija Novokneževčanka ispričala nam je kakvo je značenje ovaj običaj nosio sa sobom u vremenu kada je ona bila devojčica. Prema njenim rečima, bila je to prilika da mladići “ošacuju” koja kuća krije kakvu mladu devojku za udaju. Kako kaže baka Eržika, tada nije bilo mnogo prilika za slobodno druženje momaka i devojaka kao danas.

–Nije ti to dete kao sad, da se gledate na telefone, mi smo se ovako upoznavali i zaljubljivali, dodaje ona prisećajući se sa kakvim se uzbuđenjem nekada čekao Uskrs. Iako su događaji o kojima sada priča prošli pre više decenija, sa jednakim uzbuđenjem se i danas raduje praznicima. Nekada je to bilo zbog pesme, igre i druženja, a danas jer je tada porodica na okupu.

–Dođu mi deca i unuci svake godine za praznike, tada imaju slobodne dane. Kuća mi se ispuni smehom, miriše na kolače, zajedno farbamo jaja i provodimo vreme. Onda zajedno idemo u crkvu, priča baka Eržika sa osmehom na licu, ali i tugom u očima. Jutros je decu i unuke ispratila na put, tamo negde preko granice.

Za Uskrs se može reći da je jedan od omiljenih praznika najmlađih članova porodice. Kako je jedan od onih praznika koji se proslavljaju u krugu porodice, mnogi od običaja namenjeni su upravo deci. To je vreme kada je porodica na okupu, a trpezu bogatu slanim i slatkim đakonijama krase cveće i šarena jaja. Često u korpici sa šarenim jajima zaluta i neko čokoladno, što je samo razlog više za dečiju radost.

Tucanje jajima jedan je od najpoznatijih uskršnjih običaja pravoslavne tradicije, a deca ga naročito vole. Pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo vaskrsnuće, ali i buđenje prirode, a jaje se smatra simbolom obnavljanja prirode i života. Zbog toga se šarenim jajima uoči Uskrsa darivaju svi dragi ljudi. Tako se za porodičnom trpezom organizuje malo nadmetanje u tucanju jajima, a deci posebnu radost predstavlja kada u tom nadmetanju imaju “najjače jaje”. Ovaj običaj davno je prerastao okvire dečje igre i praktikuju ga vernici svih uzrasta, ipak, mališani mu se posebno raduju. Pa još ako pobedi nekog starijeg člana porodice…

I ove godine u porti novokneževačkog hrama Sv. Arhangela Mihaila za decu je organizovano takmičenje u tucanju jajima, gde se nadmetalo pedesetak mališana. Ove godine deca su učestvovala i u potrazi za jajima sakrivenim u porti hrama. Tog dana izabrano je i najlepše oslikano jaje. Uz dečju graju i smeh,  navijanje okupljenih proglašeni su pobednici, a svi učesnici dobili su simbolične slatke nagrade.

Portal CINK realizuje projekat “Različitosti koje spajaju: Multikulturalizam – etničke i kulturne raznolikosti kao bogatstvo zajednice” gde serijom tesktova i informacija želi da ukaže na pozitivne primere koji Opštinu Novi Kneževac definišu kao senzibilisanu sredinu u smislu održavanja skladnih odnosa etničkih grupa, kao i priznavanja i prihvatanja različitosti uopšte, uključujući i i druge neetničkih grupe i zajednice koje neguju posebne kulturne identitete.

Oznake: Multikulturalizam, običaji, Uskrs