Utorak, 25. June 2024.
Projekti

„Umetnik i publika kroz muziku postaju jedno“

01.03.2019.
Centar za informisanje Novi Kneževac

foto: Zlatan Fehimović


Pred punom salom biblioteke „Branislav Nušić“ u Novom Kneževcu nastupile su violinstkinja Edit Makedonska i harfistkinja Gorana Ćurgus kao duo „Edit“. Umetnice su se okupljenoj publici predstavile izvođenjem kompozicija Čajkovskog, Geršvina, Montija i drugih. Novokneževčani su, ujedno, prvi put imali priliku da slušaju zvuke harfe u živom izvođenju. 

Ovu jedinstvenu priliku najbolje su, čini se, iskoristili najmlađi posetioci, koji su tražili i „privatnu demonstraciju“ posle koncerta, što su umetnice vrlo rado i učinile, izmamivši iskrene dečije osmehe oduševljenja.

 

foto: Zlatan Fehimović

*Iza sebe imate mnogo nastupa, kako u velikim koncertnim dvoranama, tako i pred manjim auditorijumom. Koliko se vaši nastupi razlikuju u ova dva slučaja?

E.M: Pre svega volim muziku i volim publiku. Publika je svuda, da li u malim mestima ili velikim, ja sviram za ljude, za publiku i dajem sve od sebe da usrećim koliko mogu.

G.Ć: Nastupi u manjim sredinama i manjim salama su intimniji, a nekako su mi i draži. To mi je prilika da upoznam ljude i gradove koje nikada nisam videla i po meni to predstavlja lepotu našeg posla. Sa druge strane velike sale koje su ispunjenje nose adrenalin, neku drugu vrstu osećanja, ali moram reći da je moje intimno osećanje najlepše u manjim sredinama, pogotovo zato što je publika jako željna i jako raspoložena, često i obrazovana i zaista ceni to što mi radimo.

*Mi koji živimo u manjim mestima nemamo priliku da često uživamo u ovakvom vidu umetnosti, i veoma cenimo priliku koja nam se ukaže.

E.M: Zato se ja trudim da svuda sviram, na što više mesta, i u zemlji i u inostranstvu. Trudim se da što više približim muziku publici, klasičnu muziku, operu, balet, ima tu malo i filmske muzike. Drugačije iskustvo je kada ljudi čuju uživo kako to zvuči, pa onda se možda zainteresuju da dođu i pogledaju neku opersku ili baletsku predstavu, koncert i tako dalje. Ja uživam u tome i moja misija je da ljudima što više približim tu vrstu muzike.

G.Ć: U Beogradu, gde najčešće sviramo, publika je dosta dobro raspoložena prema umetnicama, ali i u malim mestima je uvek izuzetno, nikada nisam imala hladan doček, naprotiv, uvek sam imala izvrstan prijem. Vrlo ste zahvalna publika. Ta razmena energije je vrlo inspirišuća za umetnika, a verujem i za publiku.

Harfistkinja Gorana Ćurgus

Gorana Ćurgus ispričala nam je kako je sasvim slučajno postala harfistkinja

-Prijateljica mojih roditelja bila je nastavnica harfe i oni se me odveli kod nje, kada sam imala nekih sedam godina, da isprobam harfu i vidim da li bi mi se svidelo. Tada još uvek nisam bila naročito zainteresovana za muziku. Harfa je stajala u njenom salonskom stanu sa još nekoliko instrumenata, na zidovima su bile slike njenog supruga slikara, a u svakoj sobi je bila jedna devojka koja je vežbala harfu, jer je ona tada u svom stanu držala časove. Meni je atmosfera u tom stanu bilo potpuno magična, ti zvuci harfe, slike i miris slikarskih boja. Tako da, mislim da me je taj trenutak omađijao, ali vrlo brzo kada sam počela da nastupam po školskim festivalima i kada sam videla kako ljudi reaguju na muziku – e, to me je opčinilo.

 

 

 *Uverili smo se da imate veoma raznovrstan repertoar. Valcer, tango, čardaš, džez, opera, filmska muzika… Šta je to u čemu lično najviše uživate, a šta ste primetile da publika najviše voli?

G.Ć: Često zavisi od raspoloženja, pa tako mogu da sviram različitu vrstu muzike. Nekada volim da sviram nešto avangardno, a nekada mi prijaju šlageri. I jedno i drugo mi je potpuno u redu. Ne mogu reći i da je publika opredeljena samo za neku „lakšu“ muziku i mislim da je u redu praviti različite varijante.

E.M: Volim sve da sviram. Publika voli i zna da prepozna ono što je kvalitetno odsvirano. I onaj ko nije muzički obrazovan ume da prepozna da li je nešto lepo odsvirano i li je loše odsvirano, da li „prija uhu“. Slušali ste večeras Čajkovskog, izvodile smo Valcer cveća iz baleta „Krcko Oraščić“, što je jako popularno i na repertoaru Narodnog pozorišta ide barem dva puta mesečno i uvek je prepuna sala. Po tome znate da je to nešto što kod publike „prolazi“.

 

Violinistkinja Edit Makedonska

Edit Makedonska o tome kako je biti umetnik u Srbiji

– Kada krenete da svirate ulazite u jedan drugi svet. Muzika, kompozitori, različite melodije – jednostavno vas sve to odvuče u tu epohu i u tom trenutku ne razmišljate ni o čemu drugom, a to oseti i publika. Muzika kad se svira iz dna duše i od srca, još ako se desi da je melodija bliska publici-to je veći uspeh saradnje. Umetnik i publika postaju jedno kroz muziku – muzika je spoj toga. A, umetnik koji voli svoju profesiju i to što radi, kada izvodi muziku – svuda mu je lepo. Bilo da svira i peva negde u inostranstvu ili po Srbiji.

 

 

 

 

 

Duo „Edit” čine Edit Makedonska na violini i Gorana Ćurgus na harfi. Duo je osnovan 2011. godine i do sada je ostvario niz zapaženih nastupa, među kojima je koncert otvaranja Međunarodnog festivala harfe u Beogradu kao i nastupi na festivalima u Ubu, Pančevu i u Sofiji.

Edit Makedonska je glavni koncertmajstor Narodnog pozorišta u Beogradu od 2003. godine, a član Orkestra od 1980. godine. Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja i prvi je koncermajstor naveden u istoriji Narodnog pozorišta u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. Održala je brojne koncerte kao solistkinja i koncertmajstor širom bivše Jugoslavije, u Austriji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Južnoj Koreji, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Portugaliji, Danskoj, Japanu, Švajcarskoj i Italiji.

Gorana Ćurgus  zaposlena je kao solo harfistkinja Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu. Dugi niz godina je bila saradnik Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS, Srpskog narodnog pozorišta i Vojvođanskog simfonijskog orkestra. Sarađivala je sa mnogim orkestrima, bila je član muzičko-konceptualne grupe„Secondhanders“. Poslednjih godina fokusirana je na kamernu muziku, kao i na muzičke radionice za decu iz osetljivih grupa.

 

Portal CINK realizuje projekat “Različitosti koje spajaju: Multikulturalizam – etničke i kulturne raznolikosti kao bogatstvo zajednice” gde serijom tesktova i informacija želi da ukaže na pozitivne primere koji Opštinu Novi Kneževac definišu kao senzibilisanu sredinu u smislu održavanja skladnih odnosa etničkih grupa, kao i priznavanja i prihvatanja različitosti uopšte, uključujući i i druge neetničkih grupe i zajednice koje neguju posebne kulturne identitete.

 

Oznake: , , , , , ,

Scroll