Njegovo rano stvaralaštvo uglavnom je bilo bazirano na portretnoj i akt fotografiji, ali se poslednjih godina njegovo interesovanje okrenulo ka dokumentarnoj, a zatim i isceniranoj fotografiji, ali je zajednički imenitelj u oba perioda usredsređenost na ljude. Bezeg se nikada ne izjašnjava, već postavlja pitanja, stoga njegove radove karakteriše stalna potraga.

Njegove dugoročne projekte, kao što su Dvodomnost, Tihi bastioni, Polarizovana tela ili Granični slučaj, karakteriše određena dualnost, i ova dihotomija je značajna i za njegov način rada. S jedne strane je Bezeg dokumentarac, koji, krećući se ulicama, poljima, kafanama, vašarima, selima i gradovima, ume da prizor pretoči u sliku, da suptilnom ironijom prisvoji grafit, ulični znak ili bilo šta što služi za prenošenje poruke njegove serije, s druge strane je staged photographer Bezeg, koji stvara pažljivo postavljene prizore, često kreirajući iznenađujuće i apsurdne slike.